Naslovna  BreadCrumbTrailerResursni centar za rodnu ravnopravnost  BreadCrumbTrailerŽene u pravosuđu  BreadCrumbTrailerRazbijanje ćutnje: Feride Rushiti otkriva dve...

Razbijanje ćutnje: Feride Rushiti otkriva dve decenije rada sa žrtvama torture

01. februar

Život se dešava dok smo mi zauzeti pravljenjem planova. Tako kažu. A ponekad, život ima veći, bolji plan za nas. Takav je životni put Feride Rušiti, koja je postala jedna od vodećih žena na Kosovu u rešavanju jednog od najosetljivijih pitanja: rehabilitacije žrtava koje su preživele različite vrste torture, posebno žrtava koje su preživele seksualno nasilje tokom sukoba na Kosovu. Sve je počelo krajem 90-ih, kada je Feride završavala medicinski fakultet i trebalo je da postale gastroenterolog. Tokom sukoba na Kosovu 1998-99. godine, Feride je počela da radi u jednom od izbegličkih kampova u Albaniji, gde je pomagala u raspodeli lekova ljudima sa Kosova koji su pobegli iz svojih domova i u to vreme bili smešteni u izbegličkim kampovima u Albaniji.

Za to vreme imala je prilike da bude u direktnom kontaktu sa ženama i muškarcima koji su preživeli mučenje. „Upravo su me te užasne priče koje sam čula i videla tokom tih dana navele da u potpunosti promenim svoje životne ciljeve i ono što sam želela da radim. Tada sam odlučila da ostavim za sobom svoje planove za doktorsku karijeru i postanem glas žrtava koje su preživele užasne torture,” priseća se Feride – dok joj oči suze.  „Nikada se neću pokajati zbog ove odluke. Stojim iza svoje odluke da pomognem ženama čija je sudbina bila da prežive torturu.”

„Osnovala sam Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture (KCRŽT) zajedno sa mojom ekipom aktivistkinja u septembru 1999. godine. Želele smo da stvorimo sigurno utočište za osobe koje su preživele različite vrste torture, poverljivo okruženje u kojem se žrtve mogu poveriti i ispričati svoje priče. Kada smo odlučili da osnujemo ovaj centar, zaista nismo bili svesni koliko će biti izazovno da razvijemo jednu takvu instituciju. Međutim, vremenom smo izgradili profesionalni tim koji obezbeđuje da se žrtvama uz medicinski, po potrebi pruži i psiho-socijalni tretman. Tokom svih ovih godina mogla sam da vidim opipljive rezultate našeg rada, koji mi daju više energije da i dalje radim,” nastavlja Feride.

KCRŽT je prva organizacija na Kosovu koja je uvela pojam i mogućnost psiho-socijalnog tretmana. Ovo je bio poseban izazov. „Bilo je veoma osetljivo pristupiti zajednici i objasniti postojanje ove vrste tretmana i morali smo da budemo veoma oprezni. Naš centar je pripremio vrlo informativne brošure u kojima smo ljudima objasnili kako mogu utvrditi vrstu traume koju su oni preživeli na osnovu različitih vrsta promena u ponašanju u reagovanju. U to vreme smo uspeli da identifikujemo naše ciljne grupe i počeli smo da radimo sa njima. U isto vreme, koordinisali smo naše metode tretmana sa tada postojećim domovima zdravlja, s ciljem da aktualizujemo potrebu za lečenjem psiholoških trauma preživelih žrtava”, objašnjava Feride.

Ona je zapravo bila jedna od prvih doktora aktivista koji su prepoznali potrebu za lečenjem psiholoških trauma za izbeglice koje su pobegle od nasilja, naročito među ženama i manjinskim grupama. Ona je pionir vrlo jedinstvenog multidisciplinskog pristupa adresiranju potreba žrtava torture, na kojem se zasniva pristup njene organizacije pružanju psiho-socijalne podrške, pravne pomoći, medicinskog tretmana i političkog zagovaranja. Ovaj pristup je omogućen kroz lokalne, regionalne i međunarodne mreže i brojne kurseve obuke na kojima je ovaj tim učestvovao, kako bi se osiguralo da ovaj centar pruža odgovarajuću vrstu pomoći osobama kojima je ona potrebna.

„Kada bi prisustvovali raznim konferencijama na ovu temu, uvek bi čuli kako se pominju žrtve u Hrvatskoj, Bosni, Ugandi, Ruandi, itd. Ali, Kosovo nije bilo na toj mapi. Tada smo uvideli potrebu za dokumentovanjem slučajeva torture i istraživanjem kako bi se dokazali različiti slučajevi i kako bi se ti podaci mogli internacionalizovati i predstaviti našoj međunarodnoj mreži organizacija i partnera. Prema tome, sada ključni deo našeg rada čini i naš rad na istraživanju i dokumentovanju, koji je zaista pomogao da se Kosovo aktualizuje po pitanju identifikovanja i dokumentovanja priča žrtva koje su preživele torture,” objašnjava Feride, dodajući da su seksualni zločini tretirani kao tabu tema u našem krhkom post-konfliktnom društvu.

„Mi smo mrtvi među živima”, ovako su žrtve najčešće opisivale sebe, priseća se. To je bilo zbog toga što podršku koju su želeli i koja im je toliko bilo potrebna nisu nigde mogli da nađu – ni u porodici, niti u društvu ili relevantnim organizacijama.
Prvobitni, najteži izazov koji je trebalo prevazići bio je sa vladinim institucijama, čija je tendencija bila da se pitanje ovih žrtava reši usvajanjem posebnih zakona. Tu je Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture intervenisao lobiranjem i insistiranjem da se seksualni zločini rešavaju Zakonom o zaštiti ratnih vrednosti, odvojeno od drugih vrsta zločina koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu. Zalaganje KCRŽT materijalizovano je u izmene pomenutog zakona u martu 2014. godine, kojima su žrtve seksualnih zločina obuhvaćene zakonodavstvom. Ovo je propraćeno izradom sekundarnih mehanizama kojima će se obezbediti sprovođenje zakona, pri čemu je Feridina organizacija imala veoma aktivnu ulogu.

Ovi važni koraci takođe su rezultovali penzijskim fondom koji je osnovan za žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba na Kosovu. Otkako je ovaj zakon stupio na snagu, pet stotina osoba je podnelo zahtev za status žrtve seksualnog nasilja. Ove zahteve zatim obrađuje Vladina komisija za priznavanje i verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom sukoba – osnovana u tu svrhu, obezbeđujući mehanizam za adekvatan tretman žrtava seksualnog nasilja tokom sukoba. 20 godina zagovaračkog rada u podršku žrtvama seksualnog nasilja učinilo je ovaj Centar veoma poznatim u globalnom planu, i međunarodno priznatim kao uspešna priča od strane ’Globalnog pokreta žrtava seksualnog nasilja’, fondacije koju predvodi svetski poznati kongoanski doktor, aktivista i dobitnik Nobelove nagrade za mir, dr. Denis Mukwege. Sa svojim sedištem u Hagu, ovaj pokret podržava žrtve i koristi nacionalno i međunarodno zagovaranje za postizanje trajnih i sistemskih promena. U tom smislu, rad i zastupanje KCRŽT čine deo državnog mehanizma za pokretanje i doprinos postizanju sistemski promena za ovu ranjivu i osetljivu grupu kosovskog društva.

Ovaj niz burnih događaja, izazova i vidljivih rezultata doveli su do prekretnice u Feridinom životu – i ličnom i poslovnom. Prošle godine Stejt departman Sjedinjenih država dodelio joj je Međunarodnu nagradu za hrabre žene, koja se savršeno poklopila sa prekretnom odlukom vlade Kosova o dodeljivanju penzija žrtvama ratnog seksualnog nasilja. Ona je bila jedna od deset žena na celom svetu koje su nominovane i kojima je dodeljena ova prestižna nagrada.

Kada je dobila ovu vest od američke ambasade u Prištini, Feridi su u jednoj sekundi kroz misli prošla sećanja na ključne trenutke iz tih dvadeset godina, koji su je doveli do ovoga dana. „Pomislila sam na trenutak kada sam plakala zajedno sa ženama koje su pričale o svojim proživljavanjima užasa … pomislila sam na izazove sa kojima smo se suočavali kao organizacija i kao društvo, kako bi obezbedili bar deo pravde za žrtve seksualnog nasilja …” priseća se ona.

Putovanje, iskustvo i svečanost u Vašingtonu su bili neprocenjivi. Feride kaže da su svih devet ostalih žena koje je upoznala bile iz različitih delova sveta. Sve su one bile različitih iskustava, delile su različite priče, ali im je jedna stvar svima bila zajednička – ogromna volja i strast za promenom.
 
Ostatak ovog radnog putovanja u SAD nije bio ništa manje poseban – Feride je posetila državu Floridu, gde je blisko sarađivala sa predstavnicima civilnog društva kako bi naučila najbolje prakse o tome kako ova značajna zajednica utiče na izradu politika i promenu politika na lokalnom i saveznom nivou.

Ostavljajući za trenutak po strani priču o svom profesionalnom životu, Feride se još jedan put vraća u prošlost i dotiče svoju revnosnu humanitarnu stranu ličnosti, otkrivajući kako je drugim devojčicama plela pletenice dok im je pevala, kao deo procesa emotivne rehabilitacije koji su otpočeli tokom egzodusa sa Kosova.

Kako se naš dug, prijatan i emotivan razgovor približava kraju, Feride na trenutak ostavlja po strani priču o svom profesionalnom životu, i priča kako je spremanje hrane u kući za njene najdraže njen omiljeni beg u opuštanje.

Međutim, njeno spokojstvo je što je majka dveju mladih ćerki. I moglo bi se reći da nije slučajnost da izvanredne žene poput Feride odgajaju buduće žene lidere u ovom dinamičnom svetu.  



 

Natrag