„Utvrđivanje sudbine nestalih lica je složen, težak i često veoma osetljiv zadatak. Ali mi smo kao Misija posvećeni tome da podržimo osnovno pravo članova porodica da znaju šta se dogodilo njihovim najmilijima“, objašnjava Lars-Gunnar Wigemark u tekstu o svom iskustvu kao šef Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX). 

„Da bi ostala pouzdan i iskren partner svojim kosovskim kolegama u oblasti vladavine prava, Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, poznatija kao EULEX, prošla je kroz metamorfozu tokom protekle tri godine. To je višestruka civilna misija ZBOP sa mnogo fascinantnih i jedinstvenih odgovornosti. Među njima je i rad EULEX-a na pružanju podrške potrazi za nestalima u ratu na Kosovu 1998-1999. godine.

Kada sam se pridružio Misiji u januaru 2020. godine, nisam u potpunosti shvatao obim rada Misije i njen uticaj na živote običnih ljudi. Konkretan primer dodatne vrednosti mandata Misije postao mi je jasan sredinom novembra 2020. godine, kada sam saznao da su nakon nekoliko godina napornog rada i zahvaljujući korišćenju snimaka iz vazduha, naši stručnjaci, zajedno sa svojim kolegama iz Kosovskog instituta za Sudsku medicinu, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) i Komisije Vlade Srbije za nestala lica otkrili ljudske posmrtne ostatke u Kiževku, velikom kamenolomu u južnoj Srbiji.

Dvadeset i jednu godinu nakon rata na Kosovu, porodice tih nestalih lica konačno bi saznale istinu o sudbini svojih najmilijih. Dvadeset i jedna godina je dug period, veoma dug period da roditelj, partner ili rođak živi u nepoznanici. Nažalost, to nije neobično na Zapadnom Balkanu. U Bosni i Hercegovini, gde sam ranije bio specijalni predstavnik EU i šef Delegacije EU, porodice oko 6500 nestalih lica još čekaju na odgovore, kao i na Kosovu gde se više od 1600 lica vode kao nestala. Potraga za nestalima nakon oružanog sukoba je bolan, komplikovan i dugotrajan proces.

Nestala lica su jedno od najrazornijih nasleđa ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tokom višestrukih sukoba širom regiona, tela su često namerno skrivana da bi se prikrili dokazi i obezbedilo da krivci prođu nekažnjeno. Pokušavajući da mi objasni koliko je teško pronaći nestala lica koja su ponekad sahranjena na običnim grobljima da bi se prikrili ratni zločini, kolega Havijer mi je dao primer: „Ako želim da sakrijem knjigu i budem siguran da će bilo kome biti veoma teško da je pronađe, sve što treba da uradim je da uđem u biblioteku, stavim knjigu na bilo koju policu i odem. Da biste pronašli tu konkretnu knjigu, treba da pretražite policu po policu, proveravajući svuda, što će oduzeti dosta vremena. Ponekad je isto toliko teško pronaći nestalo lice sahranjeno na groblju.”

Ponosim se činjenicom da su stručnjaci naše Misije, uprkos mnogim poteškoćama, sproveli oko 680 terenskih operacija na lociranju nestalih lica, što je do sada rezultiralo identifikacijom 332 nestala lica. Naši forenzičari su veoma aktivni ovde na Kosovu. I, uprkos pandemiji koja je još uvek u toku, naše osoblje je ostalo uključeno u Kosovski institut za sudsku medicinu, radeći rame uz rame sa lokalnim kolegama i deleći svoje znanje sa njima. Takvo znanje i stručnost se mogu steći samo napornim radom, posvećenošću i bliskom saradnjom kroz svaki korak procesa procesa.

Ipak, mi kao EU treba da nastavimo da zahtevamo veći napredak po pitanju nestalih lica. To je osnovno ljudsko pravo. Članovi porodica nestalih imaju pravo da znaju šta se dogodilo, a nadležni organi svuda imaju međunarodnu i pravnu obavezu da učine sve što mogu. Političke razlike i igre okrivljivanja treba ostaviti po strani, kako bi se rešila sudbina svih nestalih lica, bez obzira na njihovo poreklo, etničku pripadnost ili veru. Da bi se postigao veći napredak i utvrdila sudbina nestalih, potrebna je spremnost sa svih strana da se dele informacije, krene napred i reše svi otvoreni slučajevi, uprkos dobro poznatim poteškoćama i razlikama.

Kao civilna misija ZBOP, EULEX je tu da pomogne i pruži podršku. Međutim, tranziciona pravda je proces koji može biti uspešan jedino ako je u vlasništvu svih strana. Ona zahteva angažovanje i spremnost na saradnju i razmenu svih raspoloživih informacija. Porodice nestalih lica imaju pravo na odgovore koje zaslužuju.

Mislim da govorim u ime svih naših članova osoblja kada kažem da forenzički tim Misije u Kosovskom institutu za sudsku medicinu nije samo jedinica u EULEX-u. Njihov rad nije bitan samo za samu Misiju, već pre svega za ljude čiji su se životi zauvek promenili nakon što su izgubili dragu osobu. Neznanje šta se dogodilo vašem detetu, partneru, roditelju ili rođaku je mučno i naš rad je usmeren na davanje odgovora.

To je najmanje što porodice i prijatelji nestalih tokom rata na Kosovu ili bilo gde drugde u bivšoj Jugoslaviji zaslužuju.'

Lars-Gunnar Wigemark

šef Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) 

Ukratko o mandatu EULEX-a 

Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu  (EULEX) radi rame uz rame sa kosovskim institucijama vladavine prava na postizanju zajedničkog cilja: jačanju kapaciteta Kosova da ispuni svoje obaveze u vezi sa ljudskim pravima, tako što će pravosudni sistem Kosova učiniti dostupnijim i pravednijim za sve, i ujedno povećati poverenje javnosti u institucije vladavine prava.

EULEX je pokrenut 2008. godine, kao najveća civilna misija pod Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije. EULEX pruža podršku relevantnim institucijama vladavine prava na Kosovu na njihovom putu ka većoj efikasnosti, održivosti, multietničnosti i odgovornosti, bez političkog uplitanja i u potpunom skladu sa međunarodnim standardima za ljudska prava i najboljim evropskim praksama. Misija ima širok mandat koji pokriva brojne oblasti, uključujući pravosuđe i korektivne sisteme, olakšavanje sprovođenja postojećih sporazuma proisteklih iz Dijaloga između Beograda i Prištine kojim posreduje EU, postupanje u svojstvu druge instance za reagovanje na bezbednosne situacije, posle Policije Kosova, i pre NATO-ovog KFOR-a, upravljanje rezidualnim programom zaštite svedoka, olakšavanje međunarodne policijske saradnje između Kosova i Interpola, Europola i Srbije, i pružanje pomoći Specijalizovanim većima Kosova i Specijalizovanom tužilaštvu Kosova logističkom i operativnom podrškom. U skladu sa svojim trenutnim mandatom, Misija će nastaviti da radi rame uz rame sa kosovskim institucijama vladavine prava na postizanju zajedničkog cilja: da kosovski pravosudni sistem bude dostupan svima i pouzdan za javnost.

Lars-Gunnar Wigemark je preuzeo dužnost u januaru 2020. godine.

Izjava o odgovornosti: Ovaj tekst za ”FieldVision“ prvobitno je objavljena na engleskom jeziku na veb stranici EEAS