|
Get the Flash Player to see this player.
|
|
|
Vreme da žene sa Kosova naslede imovinu!
10. mart 2011 godine
“Osramotila bih moju porodicu, ako bih tražila ravnopravan udeo u imovini,” izjavila je protagonistkinja u Albanskom filmu Traženje nasledstva – traženje nevolje. Film i diskusija koja je usledila, a koja se fokusirala na imovinu žena i prava nasleđa na Kosovu, održani su da bi se obeležio Međunarodni Dan Žena.
 |
|
|
Taj događaj bio je deo nove mesečne inicijative koja je ove godine započeta od strane Kancelarije Predsedništva EULEX Sudija, EULEX-ove Jedinice za Najbolje Postupke i EULEX-ove Kancelarije za Ljudska Prava i Pitanja Polova. Njen cilj je: identifikovanje problema povezanih sa ljudskim pravima i pitanjima polova, udruženih sa sprovođenjem vladavine prava.
U svom uvodnom izlaganju, Aleksander Hug, Šef EULEX-ove Kancelarije za Ljudska Prava i Pitanja Polova (LJPPP) izjavio je sledeće: “Naša današnja tema fokusira se na jaz između teorije i prakse: zakoni koji važe na Kosovu garantuju ravnopravnost polova, ipak, samo mali procenat žena poseduje zemljište ili neku drugu imovinu.”
Film je pokazao da mnoge Albanske žene sa Kosova ne dobijaju nikakvo nasledstvo, bilo zbog toga što se one odriču svog prava na nasleđivanje u korist njihove braće, ili je razlog za to taj da su one ignorisane u sudskim zahtevima za dodeljivanje nasledstva.
U diskusiji je pokrenuto nekoliko važnih pitanja: prvo, pretpostavlja se da se žene odriču takvih prava zbog socijalnih pritisaka, kao što su očuvanje porodičnog sklada ili izbegavanje sukoba. Iako se film fokusirao na Albanske žene, navedeno je da se Srpske žene suočavaju sa sličnom diskriminacijom.
Članovi panela bili su vršilac dužnosti predsednika opštinskog suda u Prištini, predstavnik OEBS-a, direktori u Udruženju Advokata, NORMA i Kosovski Centar za Istraživanje Polova, Pravosudna Komponenta EULEX-a i EULEX-ova Jedinica za Imovinska Prava.
Drugo pitanje bio je neuspeh sudija da, u mnogim slučajevima, ispituju određen broj zakonskih naslednika, ili, ukoliko to učine, nedostatak tačnih civilnih registara, što za rezultat ima neravnopravan pristup pravdi.
Identifikovano je nekoliko drugih problema. Sudovima često ostaje da formalizuju unapred pripremljene neformalne sporazume unutar porodice, čime se žene isključuju iż nasledstva. Iako sudovi ne mogu rešiti probleme koji su ukorenjeni u diskriminatornim porodičnim običajima, pravosudne institucije treba striktno da primenju važeći zakon. Opštinski civilni registri su nekompletni, zastareli, Ili nedovoljno upotrebljeni, zbog čega sudovi nisu u mogućnosti da odrede tačan broj zakonskih potraživača. Predstavnik NORMA-e je izjavio: „Imovinska prava tradicionalno su se zasnivala na usmenom sporazumu pošto populacija kosovskih Albanaca nije verovala državi.”