Pitanja i odgovori u vezi sa slučajem “Klečka”

1. Zašto je slučaj Klečka ponovo otvoren?
   

   Nakon što je Okružni sud u Prištini objavio presude u slučaju Klečka, EULEX-ov specijalni tužilac je podneo je žalbe protiv obe presude.

   20. novembra 2012. godine, mešovito sudsko veće sastavljeno od troje EULEX-ovih sudija i dvoje lokalnih sudija, pod predsedavanjem EULEX-ovog sudije u Vrhovnom sudu, razmotrilo je žalbu EULEX-ovog specijalnog tužioca podnetu protiv jedne od presuda i naložilo ponovno suđenje protiv četiri osobe u slučaju Klečka. Takođe se očekuje da Vrhovni sud razmotri i žalbu uloženu protiv druge presude.

   Veće je delimično usvojilo žalbu EULEX-ovog specijalnog tužioca i poništilo presudu prvostepenog suda kojom su oslobođeni Fatmir Ljimaj, Nedžmi Krasnići, Naser Šalja i Naser Krasnići. Optuženi se terete, između ostalog, za krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika. Veće je takođe presudilo da su dokazi izneti od strane Agima Zogaja, takođe poznatog kao “Svedok X”, prihvatljivi.

2. Zboga čega su četvorica optuženih uhapšena i zadržana u pritvoru, četiri dana nakon odluke Vrhovnog suda?

Tokom sednice Vrhovnog suda tužilac je podneo zahtev za izricanje mere sudskog pritvora protiv ove četvorice optuženih. Optuženi i njihovi advokati odbrane bili su obavešteni o sadržaju zahteva. Međutim, Vrhovni sud je doneo odluku da izricanje mere sudskog pritvora u ovoj situaciji (kada je u isto vreme bila poništena prvostepena oslobađajuća presuda i kada je slučaj vraćen na ponovno suđenje) od strane Vrhovnog suda nije predviđena zakonom. Drugim rečima, sud je izjavio da ne može doneti odluku po tom pitanju. Nakon toga je tužilac podneo svoj zahtev Okružnom sudu u Prištini. Predsedavajući sudija je 24. novembra odobrio zahtev za određivanje pritvora.

3. Kakva je reakcija EULEX-a na izjave da je on delovao u tajnosti prilikom hapšenja četvorice optuženih?

Ništa nije bilo tajno u ovim aktivnostima. Namera tužioca da zatraži pritvor protiv četvorice optuženih za slučaj Klečka nije bila tajna. Ta namera je obelodanjena u utorak 20. novembra 2012. tokom sednice Vrhovnog suda. Ta sednica je bila otvorena za javnost. Vrhovni sud je odlučio da se ne može baviti pitanjem pritvora u isto vreme kada je odlučivao o prvostepenoj odluci, pošto to nije predviđeno zakonom. Stoga je tužilac podneo zahtev za određivanje pritvora Okružnom sudu.

4. Koja je pravna osnova za meru sudskog pritvora protiv četvorice optuženih?
   
   

   Predsedavajući sudija je, iznoseći razloge za svoju odluku da naloži sprovođenje mere sudskog pritvora, razmotrio osnovanu sumnju da su optuženi počinili krivična dela za koja su optuženi, da postoji opasnost od bekstva i opasnost manipulisanja postojećim dokazima od strane svih optuženih uzimajući u obzir činjenicu da su oni optuženi za veoma teška navodna krivična dela, i činjenicu da je početkom nedelje Vrhovni sud proglasio prihvatljivim dokaze iznete od strane zaštićenog svedoka.

5. Zašto je mera pritvora sada bila smatrana neophodnom?
   

   Sud je ustanovio da je došlo do promene okolnosti otkada je Vrhovni sud naložio ponovno suđenje i proglasio prihvatljivim dokaze iznete od strane Agima Zogaja. Za vreme kada su ti dokazi bili neprihvatljivi, nije postojao strah da će optuženi manipulisati dokazima. Sada kada su dokazi Agima Zogaja proglašeni prihvatljivim, sud smatra da postoji mogućnost manipulisanja dokazima koji bi mogli podupreti izjave Agima Zogaja.

   Prihvatljivost dokaza iznetih od strane Agima Zogaja takođe povećava opasnost od bekstva prema obrazloženju iznetim od strane predsedavajućeg sudije. Mera sudskog pritvora se nalaže kada su ispunjeni određeni uslovi, kako je ustanovljeno u ovom slučaju.

6. Da li su EULEX-ove sudije bile pod političkim uticajem prilikom izricanja presuda?

Apsolutno ne, to je bila sudska odluka. EULEX-ove sudije i tužioci su potpuno autonomni i nezavisni i sprovode svoje aktivnosti krivičnog gonjenja i donošenja presuda na osnovu zakona. Oni deluju pod principom nezavisnosti pravosuđa i na pravosuđe ne utiče nijedan lokalni ili međunarodni akter ili institucija, kako zahteva odgovarajuća raspodela moći.

7. Da li je Vlada bila obaveštena u vezi sa dešavanjima povezanim sa slučajem Klečka?
   

   Pravosuđe je nezavisno, pošto to zahteva odgovarajuća raspodela moći. Pravosuđe nema nikakve veze sa politikom i, kao takvo, ono ne mora da obaveštava političke aktere o sudskim aktivnostima. Bilo koji zahtev za sprovođenje tih aktivnost značio bi političko mešanje.