Sloboda štampe: Prava, Odgovornosti i Javni Interes

Bernd Borhart i Hajredin Kući

30. avgust 2013.

Nema nikakve sumnje: sloboda štampe je kamen temeljac svake demokratije, pogotovo krhkih demokratija ili demokratija u razvoju. Pored izbora, to je ključno sredstvo odgovornosti. Izbori se održavaju jednom u četiri godine. Vlada radi svakodnevno. Dakle, mora postojati slobodna štampa, koja će vlade i javne službenike pozivati na odgovornost u periodu između izbora. Slobodna štampa prilikom pozivanja vlade i javnih službenika na odgovornost, mora delovati u ime građana, u interesu javnosti.

Slobodna štampa je često veoma moćna. Mnogi časopisi u mnogim zemljama su objavili priče koje su obelodanile političke skandale, izgrede ili prevare. U više navrata to je dovelo do pojedinačnih i kolektivnih ostavki, promene politike, ili zakonodavne reforme. To je ono što slobodna štampa treba da čini: izlaganje javnih službenika sudu javnosti, i kada stvari budu učinjene na pogrešan način, ili na način koji šteti interesu javnosti, obavesti javnost o tome.

Postoji mnogo dobrih novinara na Kosovu koji čine upravo to – istražuju priče koje mogu štetiti javnom interesu, u interesu javnosti.

To ne treba da znači da mnogi elementi štampe na Kosovu nemaju uticaj: oni ga imaju. Oni oblikuju javno mnjenje, oni utiču na način rada. Oni prodaju priče za koje je zainteresovana javnost. Ali, da li oni uvek deluju u interesu javnosti? Da li je za javnost stvarno bolje da zna ko je svedok na suđenju i šta je on/ona izjavio/la, ili je konačna osuda počinilaca ono što najbolje služi interesu javnosti? Odgovor na ovo pitanje treba da bude prost.

Očigledno je u interesu javnosti da se institucije vladavine prava, koje su još u povoju, razviju. Očigledno je u interesu javnosti da novim zakonima na Kosovu bude dozvoljeno da "uhvate korene". Na Kosovu se stvarno stvara pravna istorija. Nedavno smo bili svedoci prve nagodbe u slučaju trgovine ljudima. Nedavno smo bili svedoci završetka suđenja protiv prvog svedoka – saradnika. Nedavno smo bili svedoci da su Vrhovni sud i Apelacioni sud na efikasan način uspostavili, a nakon toga i potvrdili novo kosovsko zakonodavstvo (definišući šta različiti zakoni znače u praksi) – o zastrašivanju svedoka i opstrukciji pravosuđa kroz iznošenje javnih komentara.

Pravni sistem na Kosovu, kao drugi pravni sistemi, zavisi od iskaza svedoka. Svedoci su, po sopstvenoj prirodi, ranjive i, veoma često, krhke osobe. Oni veoma često žive u strahu od davanja iskaza. U interesu je javnosti – kao i u interesu Kosova – da se osigura da svakom svedoku bude omogućeno da iznese svoj iskaz.

Nažalost, situacija je potpuno suprotna: zastrašivanje svedoka u ovoj zemlji je uzelo maha. Šta nekim ljudima izgleda kao igra, osobi koja se trudi da služi pravdi, kada je potrebno, predstavlja pretnju po život. Svedoci koji su doneli važnu odluku, da posvedoče i da omoguće sprovođenje pravde, treba da budu pohvaljeni, umesto da javno budu zastrašeni zbog svoje hrabrosti.

Zastrašivanje svedoka se ne čini samo kroz upućivanje direktnih pretnji nekoj osobu. U zemlji kao što je Kosovo, sama objava povezana sa moralom njegovog/ njenog iskaza dovoljno je da oni budu zastrašeni i da odbiju da svedoče, iz straha za svoje živote.

Žalosna je činjenica da se to dogodilo na Kosovu. Mnogi novinari veruju da oni služe javnom interesu time što objavljuju informacije koje treba da ostanu poverljive, kao što su informacije o svedocima, osumnjičenim osobama, ili bilo kakve druge informacije u vezi sa istragom ili suđenjem. Međutim, u mnogim zemljama širom sveta je standardizovano da, u takvim slučajevima, prioritet bude dat sudskim procesima. U drugim zemljama u region postoje Kodeksi Novinarstva koji to priznaju.

Na primer, u Bosni i Hercegovini, taj Kodeks navodi da će Dnevne novine i nedeljnici izbegavati objavljivanje identiteta svedoka u sudskim postupcima povezanim sa ratnim zločinima, kao i objavljivanje identiteta njihovih rođaka i prijatelja. Novinarski Kodeksi u Norveškoj, Austriji, Albaniji, Danskoj i Bugarskoj imaju slične odredbe povezane sa privatnošću osoba uključenih u sudskim pretresima.

Razlog zbog kojeg se to čini je taj da, interes javnosti zaista zavisi od sprovođenja pravde, osude počinioca i od razvoja društva sa nižom stopom kriminala. I, iako je zaista u interesu javnosti da sazna više o određenim visoko-profilnim suđenjima, treba da bude dat prioritet sprovođenju pravde. Pravedno suđenje je ono koje je fer prema javnosti, prema građanima. Bilo bi nepravedno da javnosti bude uskraćeno pravo na pravdu kroz javno zastrašivanje svedoka, opstruiranje dokaza i sudskih pretresa, u ime ljudi.

Uz moć slobodne štampe takođe dolazi odgovornost. Moralno i etički je pogrešno, i neodgovorno, da se objavljuju imena svedoka, fotografije i lični detalji, koji mogu izazvati strah za njihove živote i porodice, i dovesti javno mnjenje do nivoa koji opstruira pravdu. Takva dela demotivišu ljude da sarađuju sa policijom i pravosudnim institucijama, dok se institucije naporno trude da im se veruje tokom ove saradnje. Neoprostivo je i sramno objavljivanje netačnih informacija o tim svedocima. Time se šteti javnom interesu razvoja snažnih institucija vladavine prava na Kosovu.

Postoji mesto za polemiku. Postoji prostor za istraživačko novinarstvo. Ali ne bi trebalo da postoji prostor za voljno zastrašivanje svedoka, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ne postoji prostor za sprovođenje opstrukcije pravosuđa u ime građana, koji su zaista oni koji očekuju da vide sprovođenje uspešnog suđenja i osudu počinioca. Građani Kosova zaslužuju bolje. Naše pravosudne institucije, koje posvećuju svoje živote borbi protiv kriminala, zaslužuju bolje. Građani Kosova su zainteresovani da budu svedoci sprovođenja pravde. Pravosudnim institucijama treba da bude omogućeno da to učine.