Pravičan tretman primenjivan u svim postupcima, u svakom trenutku

Jonathan Ratel, glavni tužilac STK
29. januar 2014. god.

Vladavina prava je osnovni okvir pravila i prava na osnovu kojih je moguće postojanje slobodnog, pravičnog i demokratskog društva. Vladavina prava je sistem u kojem niko, uključujući tu i vladu ili političare, nije iznad zakona, i svako mu jednako podleže. Vladavina prava znači da se zakonima štite osnovna prava i da je pravda dostupna svima. Specijalno Tužilaštvo Kosova, STK, ima dobar učinak u krivičnom gonjenju teških krivičnih dela, u skladu sa Zakonom o STK – zakonom kojim su utvrđene zakonske obaveze STK.

Jonathan Ratel, glavni tužilac STK

Ako se STK podnese krivična prijava, ono je po zakonu dužno da je obradi. Ponekad je prijava samo to: prijava, bez dokaza. To se dešava češće. Ali, ako primimo i neki dokaz, onda smo po zakonu dužni da ga uzmemo u obzir. Ukoliko dokaz dovede do osnovane sumnje, tužilac mora da nastavi sa radom i donese odluku o pokretanju istrage, ili OPI. Za pokretanje istrage potrebno je da tužilac ima osnovanu sumnju, kako je to predviđeno Zakonom. Tužilac zatim ima rok od dve godine u toku kojeg može da sprovodi istragu i gradi predmet.

Jedan tužilac je u februaru 2013. godine, u tekućoj istrazi o ratnim zločinima i posleratnim incidentima, uključujući teško ubistvo, podneo OPI. Radilo se o veoma ozbiljnim tvrdnjama koje su morale da se shvate kao takve. Tužilac je zatim imao rok od dve godine da izgradi predmet – da odredi istražna sredstva, da izvrši uvid u postojeća dokumenta u vezi sa predmetom i da ispita sve svedoke koji su mu bili na raspolaganju.

Posle skoro godinu dana rada na predmetu, tužilac je odlučio da postoji dovoljno dokaza za obavljanje razgovora sa osumnjičenim u datom predmetu.

Iz tog razloga, u ponedeljak ujutro, ove sedmice (27. januara), osumnjičeni se dobrovoljno pojavio u stanici policije u Severnoj Mitrovici, prema prethodnom dogovoru sa međunarodnim tužiocem STK. Sa istim je obavljen razgovor u vezi sa navodnim ratnim zločinima iz 1999. god. i posleratnim incidentima iz 2000. godine, uključujući teško ubistvo. Na kraju razgovora, tužilac je iskoristio svoja ovlašćenja i izdao nalog za hapšenje osumnjičenog. Takođe, isti je pretpretresnom sudiji (međunarodnom sudiji u Osnovnom sudu u Mitrovici) podneo zahtev za njegovo zadržavanje u sudskom pritvoru. Sudija je odobrio zahtev zbog čega je osumnjičeni zadržan u sudskom pritvoru. Osumnjičeni je u svakom trenutku potpuno sarađivao u toku pravnog postupka.

Osumnjičeni je zadržan u Pritvornoj jedinici u Prištini, PJP, jer je sud tako naložio. PJP ima jako dobre uslove smeštaja pritvorenika različite etničke pripadnosti. Njihov smeštaj je u skladu sa svim standardima EU za boravak pritvorenika. Pritvoreniku su omogućena sva odgovarajuća prava komuniciranja sa njegovim pravnim zastupnikom.

Naredna faza pravnog postupka bila je da je pretpretresni sudija napisao obrazloženje i formalnu odluku koja se odnosila na zadržavanje u istražnom pritvoru. To je sve bilo prevedeno na srpski jezik, a zatim je dato osumnjičenom i njegovom braniocu u skladu sa njihovim zakonskim pravima. Takođe je to bilo dostavljeno i tužiocu. Obrazloženje sadrži detaljno objašnjenje odluke koju je doneo sudija. Osumnjičeni sada ima mogućnost da se, preko svog advokata, žali na odluku o određivanju pritvora.

Nalog za 30-dnevni pritvor će biti ponovo razmatran po isteku tog perioda, kada će tužilac morati da podnese argumente o tome zašto osumnjičeni treba da bude dalje zadržan u pritvoru.

Dotle tužioci nastavljaju da rade na predmetu. Oni mogu da prošire ili da sažmu njegov delokrug. Kao što je gore već napomenuto, predmet je formalno otvoren odlukom o pokretanju istrage koja je doneta u februaru prošle godine. Međutim, iako optužnica ne mora da bude podnesena sve do februara 2015. godine, u zakonu postoji pretpostavka da osoba koja očekuje suđenje i nalazi se u pritvoru može da očekuje da će njen slučaj biti brzo rešen.

Kao što je to slučaj sa svim pravnim postupcima u bilo kom demokratskom uređenju, okosnicu čine dva principa. Prvi je pretpostavka nevinosti do konačne presude donete od strane nezavisnog sudstva. Druga pretpostavka je da zakon pruža zaštitu svima i da se primenjuje podjednako na sve.

Rad tužioca je naporan. Mnogi predmeti, a posebno oni kojima se bavi STK, složeni su i obuhvataju brojne osumnjičene. STK ne prima bilo kakva uputstva političkog karaktera – njegova jedina uputstva sadržana su u zakonu. Zakon je prva i jedina lojalnost i STK će nastaviti da vrši krivično gonjenje teških krivičnih dela, ratnih zločina, organizovanog kriminala i korupcije.

Tužioci STK su ovde da bi poštovali zakon i služili mu i da svoj rad vrše nepristrasno, nezavisno i sa integritetom. To se neće promeniti.