Keri Mojes je prešla dug put od službe u Kraljevskoj mornarici Velike Britanije u Belgiji i na Gibraltaru. Njeno interesovanje za međunarodno pravo nadahnulo je da dođe na Kosovo. Tokom proteklih godinu i po dana radila je kao pravnik u Vrhovnom sudu Kosova. I to nije sve: ona će dalje nastaviti svoje putovanje pošto će krajem marta napustiti misiju.

Možda će vas to iznenaditi, ali Keri Mojes se tokom većeg dela svoje profesionalne karijere nije bavila pravom. Počela je u Kraljevskoj mornarici kao oficir za komunikacije u Odseku za ratnu strategiju gde se bavila elektronskim komunikacijama. Keri je služila 20 godina u Kraljevskoj mornarici, ali je znala da će u jednom trenutku njenog života hteti da napusti službu. 

“Mnogo sam razmišljala o tome šta bi želela da radim i razmotrila sam brojna zanimanja. Ali na kraju sam zaključila da je pravo oblast za koju sam najviše zainteresovana. Tako sam krenula sa obukom da bih mogla da se bavim time.” Kaže Kerij, i dodaje “To je bila dobra odluka, ona prava za mene. Ne mogu da zamislim sebe da radim bilo šta drugo.”

Keri je počela vanredno da studira prava još dok je bila u mornarici. Kada je napustila službu, upisala se godinu dana na pravni fakultet kao redovan student kako bi završila praktičnu pravnu obuku. Nakon toga pristupila je sudskoj službi ako advokat pripravnik. 

“Prve dve godine radite kao advokat po ugovoru o obuci. Pored svakodnevnog rada takođe morate da položite i neke ispite i izvršite jedan broj specifičnih radnih zadataka kako biste dokazali da ste u praksi potvrdili ono što ste naučili ”, ističe ona i dodaje: “U Velikoj Britaniji advokati se dele na dve vrste: advokati i pravnici. Ja imam kvalifikaciju pravnika.”

Advokati i pravnici moraju da imaju završene studije prava, ali njihov posao se razlikuje, pa samim tim i njihova stručna obuka.  Uopšteno, advokati su samozapošljeni i rade u ‘komorama’ i većinu svog vremena provode u zastupanjima pred sudovima. S druge strane, pravnici rade u širokom opsegu oblasti i obično ih zapošljavaju firme.  

Pre nego što je došla na Kosovo ona je 7 godina radila u sudskoj službi u Engleskoj kao pravni savetnik u sudu za prekršaje, koji ima rang osnovnog suda u Velikoj Britaniji. Ponekad je radila i u porodičnim sudovima, ali je većinu vremena provela u krivičnim sudovima.

Još dok je bila u mornarici imenovana je u NATO na period od 3 godine i počela je da radi u Vrhovnom štabu u Monsu u Belgiji. Njeno zaposlenje se podudarilo sa sukobima iz 1991-94. godine koji su pratili raspad bivše Jugoslavije. Njen posao je bio da održava bezbednu komunikaciju i tokom nekoliko meseci je bila uključena u pružanje podrške operacijama NATO-a koje su bile vođene u to vreme. Od tada se zainteresovala za Balkan.

 “Takođe sam bila zainteresovana da radim u inostranstvu i moj boravak na Kosovu kombinuje sva moja interesovanja: Balkan, međunarodno pravo, a takođe i dalje bavljenje krivičnim pravom”, ističe ona.

Na Kosovu Keri radi u Vrhovnom sudu kao jedan od tri međunarodna pravnika. Njena odgovornost je da pruža podršku EULEX-ovim i lokalnim sudijama u rešavanju predmeta. To su predmeti koji su upućeni Vrhovnom sudu od strane nižih sudova, a ponekad svoje predmete neposredno upućuju i osuđena lica. 

“Primam spise predmeta, razmatram ih i vršim istraživanja u vezi raznih pravnih pitanja kada je to neophodno. Pripremam rezime predmeta za sudije, obezbeđujem im svu neophodnu dokumentaciju i vršim pripreme za ročišta ili saslušanja ako treba da budu održana. Inače, takođe prisustvujem i raspravama između sudija. Takođe obično pišem i odluke i presude, kao i ostalu dokumentaciju koju sudije treba da odobre ”. Keri objašnjava svoja glavna zaduženja u EULEX-u.

Sudski sistem na Kosovu ima tri nivoa. Osnovni sud predstavlja pravu instancu i tu se donose odluke o predmetima. U osnovnim sudovima održavaju se suđenja, kao i saslušanja koja prethode suđenjima. Nakon izricanja prvostepene presude, žalba na presudu može se podneti apelacionom sudu. Zatim sledi najviša instanca, a to je Vrhovni sud. Iako ovde na Kosovu postoji i Ustavni sud, Vrhovni sud se smatra poslednjom instancom u smislu konačnosti presude. 

Glavni profesionalni izazov sa kojim se suočava u Vrhovnom sudu je broj predneta koji mora da bude obrađen u strogo utvrđenom vremenskom roku. Keri napominje da uspešnost u izvršenju tog zadatka zahteva dosta vremena i napora od strane velikog broja ljudi. 

 “Uživam tesno sarađujući sa međunarodnim i lokalnim sudijama kao i sa mojim kolegama, ostalim pravnicima. To je nešto što nisam doživela ranije. Nisam imala priliku da radim na velikim i složenim predmetima koji zahtevaju dosta vremena”, kaže Keri naglašavajući da je to jedna od najvećih prednosti njenog rada na Kosovu sa EULEX-om.

Kada ne pomaže EULEX-ovim ili lokalnim sudijama, Keri je srećna kada može da otputuje na neka mesta u okolnoj prirodi, ili kada ima priliku da se upozna sa lokalnom kulturom i stanovnicima Kosova. 

Međutim, njen najveći lični izazov je što živi tako daleko od svoje porodice koja se nalazi u Velikoj Britaniji, kao i razmišljanje o obimu u kojem bi ona i njne kolege mogli da poboljšaju stvari. “Mislim da veliki broj ljudi ima nerealna očekivanja o tome kako mogu da sprovedu neku promenu, ako ono što zaista možete da učinite predstavlja vaš lični doprinos. Ali ipak je važna svaka sitnica, jer svaka sitnica može da doprinese postepenom poboljšanju i napretku ka konačnoj pozitivnoj promeni”. Još jedan izazov za Keri je: “U okolini nema Starbucks-a od kojeg sam postala veoma zavisna”, priznaje ona sa osmehom. 

Nakon posla, kada ima vremena za sebe, ona se trudi sa ode u teretanu bar dva puta nedeljno, iako bi želela da to može da uradi češće. Inače, ona takođe uči i za svoje daljinske magistarske studije iz ljudskih prava i humanitarnog prava koje je upisala na Univerzitetu Aberistvit u Velsu.

Tek je nedavno shvatila da će morati da napusti Kosovo krajem marta. “Nedostajaće mi Kosovo”, kaže Kerijeva, “Vreme je prošlo tako brzo, a ima toliko toga što još nisam uradila. Nedostajaće mi kosmopolitska sredina ove mešavine raznih ljudi i povratak u Veliku Britaniju će mi biti veoma neobičan”. 

Takođe će joj nedostajati Šar planina i Batlavsko jezero, pošto su to njena najomiljenija mesta na Kosovu. Ali povratak kući ima i svoju pozitivnu stranu – ponovo će biti sa svojom porodicom.