Predsednica Kosova, Vjosa Osmani – Sadriu, šef Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX), Lars-Gunnar Wigemark, zamenica ministra pravde, Nita Šalja, direktorka Foruma za liderstvo i diplomatiju, Njomza Emini, direktorka Kosovskog centra za rodne studije, Ljuljeta Demoli i viši pravni savetnik CLARD-a Anton Nrecaj okupili su se da razgovaraju o vezi između imovinskih prava i nasilja u porodici tokom skupa koji su danas organizovali EULEX i Forum za liderstvo i diplomatiju u Prištini.

Učesnici su se složili da nedostatak pristupa imovinskim pravima, kao i ekonomskim pravima uopšte, promoviše kulturu ranjivosti, gde mnoge žene mogu osećati da nemaju drugu alternativu osim da ostanu u vezama nasilja i zlostavljanja.

„Diskusija o imovinskim pravima u kontekstu 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja prenosi jasnu poruku da su ekonomsko osnaživanje i rodna ravnopravnost osnovni preduslovi za stvaranje društva u kojem se devojčice i žene osećaju i bezbedno i osnaženo. Takve diskusije služe našem konačnom zajedničkom cilju“, kazala je predsednica Kosova. „Te diskusije dodatno jačaju naše napore u borbi protiv nasilja nad devojčicama i ženama, pojašnjavajući jednom za svagda da se više ne može tolerisati da pravo na nasleđe i imovinska prava budu žrtve rodne diskriminacije. I da pitanje nasleđa nije samo izolovano pitanje, već imovina zaista predstavlja instrument ekonomskog osnaživanja i stabilnosti iznad svega”, kazala je predsednica Kosova. 

Šef EULEX-a rekao je da su ograničena ekonomska prava za žene plodno tlo za nasilje u porodici i dodao: „Izlaz iz nasilne veze može biti dovoljno težak ako nemate imovinu, nemate alternativno mesto za sklonište i zaštite. Ako nemate sopstveni prihod, možda ćete čak odlučiti da tolerišete nepodnošljivo i ostanete u nasilnoj vezi. Prihvatilišta i drugi privremeni domovi za žrtve nasilja u porodici nude privremenu zaštitu i podršku. Oni su dobrodošli i neophodni. Međutim, prihvatilišta nisu trajno rešenje.”

Wigemark je dodao da je žrtvama nasilja u porodici potrebna dugoročna podrška javnosti da bi se otrgnule začaranom krugu ekonomske i finansijske zavisnosti od svojih nasilnika. „Da budem konkretan, opštine ovde u Prištini i drugde na Kosovu trebalo bi da obezbede subvencionisano javno stanovanje za žrtve nasilja u porodici, koje nemaju sopstvenu imovinu. Evo zadatka za nedavno izabrane gradonačelnike, od kojih su velika većina muškarci“, kazao je Wigemark

Zamenica ministra pravde Kosova, Nita Šalja, rekla je: „Prepoznajući neophodnost garantovanja prava na imovinu ženama i devojčicama, shvatajući i vrednost rešavanja nasilja u porodici, bavili smo se ovim pitanjem prilikom izrade nacionalne strategije i akcionog plana za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama. U strategiji su utvrđene specifične aktivnosti koje imaju za cilj ekonomsko osnaživanje.”

Na ovom skupu promovisana je i kampanja za podizanje svesti pod sloganom „Nemoj ostati žrtva nasilja u porodici zbog toga što nemaš gde da odeš. Zahtevaj svoje pravo na imovinu!”. Kampanja, koju podržavaju EULEX, Kancelarija EU na Kosovu, Ministarstvo pravde i Forum za liderstvo i diplomatiju, ima za cilj da osnaži žrtve nasilja u porodici da traže svoje pravo na imovinu, kako bi postale finansijski nezavisne. Takva nezavisnost će im pomoći da izađu iz nasilnih veza.

Prema Ustavu Kosova i relevantnim zakonima, svi građani uživaju jednaka imovinska prava. Međutim, podaci pokazuju da samo 17% žena na Kosovu poseduje imovinu, dok 7% žena nasleđuje imovinu. Pored toga, svake godine se mnoge žene na Kosovu odriču svog prava na nasleđivanje imovine, čime se dodatno produbljuje već postojeća nejednakost u vlasništvu nad imovinom. 

Govor šefa EULEX-a, Lars-Gunnar Wigemark

Poštovani predsednice Vjosa Osmani-Sadriu, zamenice ministra pravde, Nita Šalja, direktorko Foruma za liderstvo i diplomatiju, Njomza Emini, viši pravni savetniče CLARD-a, Antone Nrecaj, direktorko Kosovskog centra za rodne studije, Ljuljeta Demoli. Posebnu dobrodošlicu želim brojnim ženama i devojčicama koje predstavljaju različite zajednice u bogatom mozaiku naroda Kosova. Sa nama su danas ne samo žene i devojčice iz većinske zajednice kosovskih Albanaca, već i žene i devojčice iz srpske, aškalijske, romske, egipćanske i turske zajednice. Prava žena su univerzalna i ne priznaju etničku pripadnost. Sa svim građanima Kosova se mora postupati jednako, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Na kraju, dozvolite mi da poželim dobrodošlicu svima vama koji ste priključili ovom skupu sa daljine.

Misija EU za vladavinu prava na Kosovu posvećena je rodnoj ravnopravnosti i borba protiv rodno zasnovanog nasilja je ostala prioritet tokom različitih mandata EULEX-a. Misija organizuje mnoge aktivnosti i kampanje protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, ne samo povodom godišnjih „16 dana aktivizma za borbu protiv nasilja nad ženama“, već tokom cele godine.

EULEX takođe prati kako kosovsko pravosuđe rešava sudske predmete koji se bave nasiljem u porodici. I želimo da vam pružimo detaljniju analizu takvih predmeta u narednim mesecima. Pored toga, mi smo koristili naše forenzičke stručnjake da podstaknemo žrtve seksualnog nasilja da sačuvaju dokaze o krivičnim delima kojima su bile podvrgnute. I, ponosni smo na kampanju „Progovori na vreme“ koju sprovodimo zajedno sa Kosovskim institutom za sudsku medicine.

Kao što znate, kampanja koju danas pokrećemo usredsređena je na nedostatak jednakog pristupa imovinskim pravima za žene ovde na Kosovu. Međutim, ne zaboravimo da je ovo – u različitoj meri – univerzalna pojava. Žene imaju ograničen pristup imovinskim pravima širom sveta – ne samo na Kosovu.

Ako ste gledali epizodu ili dve popularne serije „Sluškinja“ na Netfliksu, uskoro ćete prepoznati kako su pristup imovinskim pravima i nasilje u porodici suštinski povezani i kako je ovaj takozvani „neksus“ globalno prokletstvo i u zemljama koje su mnogo bogatije od Kosova. Ipak, uprkos popularnosti ove dramske serije, da li smo zaista dovoljno razmislili o tome koliko su ograničena ekonomska prava za mnoge žene plodno tlo za porodično nasilje i diskriminatorna po svojoj prirodi?

Jesmo li zaista dovoljno razmislili o tome kako nedostatak pristupa imovinskim pravima, kao i jednakim ekonomskim pravima uopšte, promoviše kulturu ranjivosti, gde mnoge žene osećaju da nemaju drugu alternativu osim da ostanu u vezama nasilja i zlostavljanja? 

Ja se usuđujem da kažem da je odgovor „Ne“. I mi, kao muškarci, treba da razmotrimo posledice ovoga ne samo za drugu polovinu stanovništva, već i za zdravlje i budućnost naših društava. 

Držanje polovine stanovništva dalje od vlasništva nad imovinom nije samo sprečavanje osnaživanja žena i ometanje ekonomskog rasta isključivanjem hiljada potencijalnih ženskih aktera iz privrede. To je takođe deo kulturnih i društvenih slabosti koje koštaju neizmernu bedu.

Činjenica da većina žena na Kosovu ne ostvaruje svoje osnovno ljudsko pravo na vlasništvo nad imovinom je očigledno jedan od osnovnih uzroka nasilja u porodici. Iako kosovske žene imaju zakonsko pravo da poseduju imovinu, patrijarhalne tradicije i anahrone društvene norme ih uskraćuju im ostvarivanje ovih osnovnih prava. Činjenice i statistika govore sami za sebe: Samo 17% žena na Kosovu poseduje imovinu, dok samo 7% žena na Kosovu nasleđuje imovinu. 

Da stvari budu još gore, mnoge kosovske žene se svake godine odriču svog prava da naslede imovinu i tako se već postojeća nejednakost u vlasništvu nad imovinom još više pogoršava.

Procenjuje se da se 19% žena na Kosovu odreklo svojih imovinskih ili naslednih prava, dok oko 38% muškaraca i 33% žena ne smatraju da bi žene trebalo da imaju mogućnost da naslede imovinu od svojih rođenih porodica.

Štaviše, žene koje ne poseduju imovinu često nemaju nezavisan izvor prihoda van svojih domova. Samo oko 14% žena na Kosovu je zvanično zaposleno i ima sopstveni izvor prihoda. Iako mnoge žene rade puno radno vreme kao domaćice, njihov značajan ekonomski i društveni doprinos društvu nije monetizovan. Ukratko, njihov rad nije finansijski priznat, ne primaju platu i obično moraju da se oslanjaju na izvor prihoda svog muškog partnera.

Nisam marksista, ali Karl Marks je bio u pravu kada je pre više od jednog i po veka primetio da će bez jednakih imovinskih prava za sve, i žene i muškarci biti ograničeni na inferiornu ulogu u društvu. Bez obzira na njihov pol ili etničku pripadnost, građani koji nemaju pristup imovinskim pravima mogu se lakše eksploatisati, ne samo u ekonomskom smislu, već i u smislu ostvarivanja svojih osnovnih zakonskih prava.

Izlaz iz nasilne veze može biti dovoljno težak ako nemate imovinu, nemate alternativno mesto za sklonište i zaštitu. Ako nemate sopstveni prihod, možda ćete čak odlučiti da ipak tolerišete ono što se ne može tolerisati i ostanete u nasilnoj vezi.

Prihvatilišta i drugi privremeni domovi za žrtve nasilja u porodici nude privremenu zaštitu i podršku. Oni su dobrodošli i neophodni. Ali prihvatilišta nisu trajno rešenje. Zapravo, mnoga takva privremena rešenja su dostupna samo šest meseci. Žrtvama nasilja u porodici je potrebna dugoročna podrška javnosti da bi se otrgnule začaranom krugu ekonomske i finansijske zavisnosti od svojih nasilnika.

Da budem konkretan, opštine ovde u Prištini i drugde na Kosovu treba da obezbede subvencionisano javno stanovanje za žrtve nasilja u porodici, koje nemaju sopstvenu imovinu. Evo zadatka za nedavno izabrane gradonačelnike, od kojih su velika većina muškarci.

Kosovo je razvilo moderan pravni okvir u pogledu jednakog uživanja imovinskih prava. Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o nasleđivanju i Zakon o porodici deo su zakonodavnog okvira koji ima za cilj da ženama obezbedi jednaka prava na imovinu.

Štaviše, Ustavom Kosova ženama se garantuju jednaka imovinska prava, proglašavajući rodnu ravnopravnost kao suštinsku i zakonsku vrednost za razvoj i napredak društva. Ustav priznaje ključni značaj direktne primene osnovnih međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, kao što je Konvencija protiv diskriminacije žena, za ostvarivanje ekonomske nezavisnosti žena. I, što je najvažnije, Istanbulska konvencija je od septembra 2020. godine deo ustavnog okvira Kosova.

Članom 18. Istanbulske konvencije zahteva se zaštita za sve žrtve nasilja u porodici. Isti član takođe obavezuje sve potpisnice Konvencije da podrže mere za osnaživanje i ekonomsku nezavisnost žena koje su žrtve nasilja. Ostvarenje punog pristupa imovinskim pravima treba da bude deo takvih mera podrške u svim zemljama koje su potpisale Istanbulsku konvenciju, uključujući Kosovo.

Kao Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, EULEX ima sve razloge da se angažuje u praćenju, podučavanju i savetovanju kosovskih vlasti kako da smanje nasilje u porodici i promovišu pravo žena da poseduju imovinu i odlučuju o sopstvenim životima. Ovo je suštinski deo mandata Misije dogovorenog između Kosova i Evropske unije. To je takođe deo pravnih tekovina EU i primena Istanbulske konvencije će približiti Kosovo standardima Evropske unije.

Kao šef Misije EU za vladavinu prava, snažno pozdravljam kako ste Vi, predsednice Osmani, u svom pismu visokom predstavniku EU i potpredsedniku Evropske komisije Josep Borrell Fontelles u junu ove godine istakli potrebu da EULEX radi zajedno sa kosovskim vlastima na implementaciji Istanbulske konvencije. Malo je zadataka koji bi mogli biti značajniji. I budite uvereni da naša Misija neće štedeti napore na ispunjavanju vašeg zahteva.

Angažujmo se zajedno na prevazilaženju nepravde nejednakih imovinskih prava. Angažujmo se zajedno na prevazilaženju korena nasilja u porodici!

Hvala vam na pažnji.