Danas, kada Kosovo obeležava Nacionalni dan nestalih lica, Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) ponovo potvrđuje svoju posvećenost da nastavi da podržava Institut za sudsku medicinu (ISM) u njegovim naporima na rasvetljavanju sudbine 1620 lica, koja se i dalje vode kao nestala.

Zajedno sa ISM, EULEX je trenutno angažovan: (a) u pružanju podrške lokalnim vlastima i kolegama specijalizovanom ekspertizom u operacijama na terenu na nekoliko lokacija, za koje se čeka na sudski nalog, (b) u potrazi za novim potencijalnim tajnim grobnicama, što bi moglo dovesti do identifikacije više nestalih lica i (c) pregledu posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici.

Pregled posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici je pod koordinacijom radne grupe koju predvode forenzički stručnjaci ISM, na osnovu Strategije i Akcionog plana radne grupe 2021-2023. Glavni cilj je pregledati sve ljudske posmrtne ostatke koji se čuvaju u mrtvačnici, kao i povezane spise predmeta, i utvrditi status svih slučajeva uključujući: slučajeve povezane sa sukobom, koji su od forenzičkog interesa, slučajeve od forenzičkog interesa koji nisu povezani sa sukobom i slučajeve bez forenzičkog interesa.

Proces pregleda, koji je već u toku, do sada je rezultirao nedavnom predajom posmrtnih ostataka sedam nestalih lica iz masakra u Maloj Kruši njihovim porodicama.

Forenzički antropolog u EULEX-u, Luísa Marinho rekla je da je postupanje sa neidentifikovanim ostacima veoma zahtevan proces, koji zahteva posvećenost i upornost svih uključenih stručnjaka. „Preduzećemo strateški pristup i iscrpićemo sva sredstva forenzičke istrage kako bi rešili slučajeve nestalih lica koji su trenutno pod nadzorom ISM“, rekla je Marinho.

Govoreći o Strategiji i Akcionom planu 2021-2023, Marinho je kazala da ona uključuje dve strategije koje imaju veliki potencijal da pomognu u identifikaciji nekih od neidentifikovanih posmrtnih ostataka: „Prva strategija je da se dopre do rođaka nestalih lica i zatraži od njih da pruže uzorke krvi tamo gde ih nema, ili su nedovoljni za analizu DNK. To bi moglo dovesti do pozitivnih podudaranja DNK i identifikacije nestalih lica. Druga strategija je da se saniraju pogrešne identifikacije koje su rezultat takozvanog procesa ‘tradicionalne identifikacije’, korišćenjem DNK.“

Marinho je takođe kazala da su dva glavna faktora koji bi mogli da ometaju ili spreče identifikaciju posmrtnih ostataka stanje očuvanja ostataka, odnosno da li su spaljeni ili visoko fragmentisani, i nemogućnost da se dobiju odgovarajući referentni uzorci krvi za identifikaciju na osnovu DNK.

„Međutim“, dodala je Marinho, „tehnologija koja se brzo razvija u oblasti DNK mogla bi dovesti do pozitivnih rezultata ponovnog testiranja prethodno neuspešnog DNK testiranja nekih uzoraka. I na kraju, ulaganje u međunarodno arhivsko istraživanje, uz obnovljene pokušaje da se pristupi informacijama iz evidencije MKSJ i drugih međunarodnih organizacija i da se iste analiziraju, takođe bi moglo otvoriti nove tragove u forenzičkoj istrazi nekih slučajeva.

Od početka mandata EULEX-a do danas, EULEX je sproveo 684 terenskih operacija za lociranje nestalih lica, uključujući 181 ekshumacije. Identifikovani su ostaci 477 lica, uključujući 332 nestalih lica.