Gabriele Meucci, šef Misije EULEX

Bio sam razočaran kada sam pročitao rezultate izveštaja 'Narodi u tranzitu' koji je juna 2015. godine objavio Fridom Haus. Prema tom izveštaju, Kosovo je dobilo rejting “polukonsolidovani autoritativni režim,” a time i rang najnedemokratskijeg režima na Balkanu. Taj izveštaj sam u početku smatrao šokantnim, možda i nepravednim, ali onda sam pročitao definiciju u izveštaju koja glasi: “polukonsolidovani autoritativni režim” je režim koji pokušava da “zamaskira autoritatizam ili se oslanja na neformalne strukture vlasti sa ograničenim poštovanjem demokratskih institucija i praksi.”

Ta definicija me je pogodila u živac. Savetnici EULEX-a se nalaze na Kosovu još od 2008. godine i naš uspeh je mešovit. Najveći uspesi postignuti su u sektorima u kojima su kolege i saradnici sa Kosova motivisani da postižu napredak, usvajaju promene i pružaju otpor starim, neformalnim strukturama vlasti koje kompromituju vladavinu prava. To ne treba da znači da je napredak išao ustaljenim tokom – uvek je bilo neuspeha i situacija kada stvari nisu išle kako treba. Čak i najbolje institucije na Kosovu ponekad prolaze kroz to, a jake institucije gledaju na neuspeh kao na priliku da utvrde nedostatke i isprave iste radi poboljšanja učinka u budućnosti.

Ali to nije ono što se događa sa Kazneno-popravnom službom Kosova (KPSK). U 2012. godini, KPSK je bila na putu da postane jedna od uspešnih priča na Kosovu, a Jedinica za pratnju zatvorenika bila je jedan od najjačih delova KPSK. Postignuti napredak je bio toliko dobar da se EULEX odrekao svog izvršnog ovlašćenja (kada smo obezbeđivali kazneno-popravnim službenicima ovlašćenja u skladu sa kosovskim zakonom da rade uporedo sa svojim lokalnim kolegama) i povukli se korak unazad do onoga što nazivamo PNS – praćenje, nadgledanje i savetovanje. Na žalost, KPSK nije nastavila tim pozitivnim putem. Tokom poteklih 18 meseci dogodili su se brojni incidenti sa KPSK tokom kojih su zanemarivane demokratske procedure i institucije u korist neformalnih struktura vlasti i političkih interesa. Bilo koji od tih incidenata predstavljao bi skandal bilo gde drugde, ali na Kosovu, čini se da je većina ljudi slegala ramenima i da su stvari nastavile da budu onakve kakve su uvek bile. 

EULEX je radi naporno kako bi obezbedio da Kosovo ima sredstva i znanje da se uzdigne iznad neformalnih struktura vlasti i da usvoji standarde EU u pogledu vladavine prava.  Dakle, šta se dogodilo, da ona lica koja su osuđena tokom suđenja u predmetu Drenica budu smeštena na lokaciji odakle izgleda mogu izlaze i ulaze kako im je volja i pribave uput lekara da idu u bolnicu, sa lakoćom kojim vi ili ja možemo da kupimo jedan espreso?  

Verujem – i znam - da Kosovo može bolje od ovoga. Kosovo u svojim rukama drži ključ buduće evropske perspektive. Ponekad, kao protekle sedmice, Kosovo koristi taj ključ, pokazujući svoju posvećenost vladavini prava, bavi se svojom prošlošću, i obebeđuje pravdu žrtvama zločina koji su se dogodili neposredno nakon rata. Ipak, u nekim oblastima vladavine prava – ne samo što se tiče KPSK – Kosovo bira da ostane u prošlosti, u zatvoru neformalnih struktura vlasti, prihvaćajući korupciju i nepotizam, očekujući da promene dođu od spolja.  

Mi u EULEX-u nismo ništa drugo do gosti na Kosovu, a kao gosti mi znamo da promene ne možemo proizvesti silom – stanovništvo Kosova mora da bude to koje će odlučiti da je došlo vreme da se kriminalci pošalju u zatvor i da pokaže da su njegove institucije vladavine prava spremne da se bave predmetima i zatvorenicima visokog profila bez pomoći EULEX-a. Samo građani Kosova mogu da odluče da načine korak napred i da kažu da su završili s tim – da su prestali sa neformalnim strukturama vlasti, da su prestali sa sumnjivim poslovima koji potkradaju finansije i podrivaju institucije i demokratiju i da su prestali da budu zemlja koja dobija rejting najnedemokratskije zemlje na Balkanu.