Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) organizovala je 4. decembra četvrti u nizu Razgovora o osnaživanju žena na temu “Ekonomsko osnaživanje u cilju rešavanja rodno zasnovanog nasilja”.

Sa Chiara Tagliani, EULEX-ovom savetnicom za pitanja rodne ravnopravnosti kao moderatorkom, panel su sačinjavali Edi Gusia, izvršna direktorka Agencije za rodnu ravnopravnost, Ljuljeta Aljiu, izvršna direktorka INJECT i Adeljina Beriša, menadžerka programa Mreže žena Kosova za rešavanje rodno zasnovanog nasilja. Razgovori su bili usredsređeni na to kako ekonomsko osnaživanje može pomoći u rešavanju rodno zasnovanog nasilja. Panelisti su ispitali odnos između ekonomskog osnaživanja i rodno zasnovanog nasilja, razmenili mišljenja o suprotstavljanju rodnim stereotipima i naglasili neophodnost programa namenjenih ekonomskom osnaživanju žena. 

Kada je reč o vezi između ekonomskog osnaživanja i rodno zasnovanog nasilja, prvo se smatra ključnim faktorom u pristupu koji bi društva i institucije trebalo da primene u sprečavanju i ublažavanju rodno zasnovanog i porodičnog nasilja. Međutim, izvršna direktorka Agencije za rodnu ravnopravnost, Edi Gusia, napominje da ekonomsko osnaživanje ne znači uvek sigurnost žena kada je u pitanju nasilje. „Nažalost, svetske statistike pokazuju da se čak i u dobro uspostavljenim ekonomijama, uprkos činjenici da su žene ekonomski osnažene, one i dalje suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem. To pokazuje da rodno zasnovanom nasilju treba pristupiti na presečan način, što u središte stavlja emancipaciju i obrazovanje muškaraca i žena od ranog uzrasta, kada se uče da jedni druge vide kao saveznike u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja“, naglasila je Gusia.

Na Kosovu je veza između ekonomskog osnaživanja i rodno zasnovanog nasilja pokazala da nedostatak ekonomske moći i odlučivanja kod kuće drži žene pozadi. „Ekonomska zavisnost od vašeg partnera znači da čak i mali verbalni protest sa vaše strane izaziva strah da bi situacija mogla eskalirati. To je zbog činjenice da zbog ekonomske moći muškarac ima prednost u ovom diskursu“, kazala je Ljuljeta Aljiu, izvršna direktorka INJECT.  

Da bi se poboljšala situacija na terenu, koji bi programi trebalo da se sprovode na Kosovu za podsticanje ekonomskog osnaživanja žena, kako zahteva Istanbulska konvencija?

Adeljine Beriša iz Mreže žena Kosova veruje da bi civilno društvo trebalo da se osvrne na prakse iz regiona i drugih zemalja kako bi uskladilo i izradilo podzakonske akte, koji su sada potrebni za rad pružalaca usluga podrške žrtvama. „Za nas će ovaj fokus biti od suštinskog značaja i direktno je povezan sa rehabilitacijom i reintegracijom žrtava. Žene žrtve treba da budu osnažene da povećaju svoje kapacitete i šanse za zaposlenje“, zaključila je Beriša. 

“Razgovori o osnaživanju žena“ deo su EULEX-ovih aktivnosti povodom obeležavanja 20. godišnjice Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN i kampanje 16 Dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja.