Na Dan ljudskih prava Zaštitnik građana Kosova Naim Ćelaj govori o kolektivnoj odgovornosti naših društava i institucija u borbi protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja! Pored toga, detaljnije govori i o ključnim promenama koje bi želeo da vidi na Kosovu u narednoj godini po pitanju ljudskih prava, kao i o merama koje Kosovo treba da preduzme da bi imalo čistu, zdravu i održivu životnu sredinu.

Pročitajte ceo intervju: 

1.    10. decembar je Međunarodni dan ljudskih prava: institucije širom sveta, organizacije civilnog društva i aktivisti prave pregled dostignuća i izazove koji predstoje: koje biste ključne promene želeli da vidite na Kosovu sledeće godine po pitanju ljudskih prava? 

Ćeljaj: „Mogu sa sigurnošću da kažem da Kosovo već 20 godina teži da izgradi sistem zasnovan na najvišim standardima poštovanja ljudskih prava i sloboda. Pravna infrastruktura je izgrađena na ovim standardima, iako ima kašnjenja u primeni, a sa druge strane, stvoreni su i stvaraju se mehanizmi koji garantuju sprovođenje obaveza države prema ljudskim pravima, međutim ni ti mehanizmi ni zakoni nisu uvek funkcionalni i ne ispunjavaju svrhu za koju su namenjeni. 

Ono što bih želeo da se desi sledeće godine jeste da se unapredi primena zakona, politika i strategija, da isti ne bi ostali na papiru, već da bi se koristili u svrhu za koju su i izrađeni. Takođe bih želeo da se ulože veći napori na jačanju institucionalnih mehanizama uopšte, a posebno u sektoru pravosuđa, kao jedne od karika koja garantuje vladavinu prava.

Izazovi sa kojima se suočavamo svake godine su brojni, ali se nadam da ćemo uspeti da ih prevaziđemo, a da ne izgubimo ništa od naše težnje da izgradimo državu koja se temelji na poštovanju ljudskih prava i sloboda. Zaštitnik građana ima važnu ulogu u ovom procesu, uvek igrajući nadzornu ulogu, kao mehanizam koji će svojim preporukama unaprediti opšte poštovanje osnovnih prava i sloboda.“

2.    Pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu priznato je kao ljudsko pravo, koje su po vašem mišljenju najhitnije mere koje treba preduzeti na Kosovu da bi se ovo pravo ostvarilo? 

Ćeljaj: „Poštovanje ustavnih i zakonskih obaveza u vezi sa pitanjima koja se odnose na ekološke promene definisano je članom 53.2 Ustava „ Institucije javne vlasti su dužne da se angažuju kako bi svakom licu garantovale mogućnost uticaja na odluke koje se tiču životne sredine u kojoj žive”.

S tim u vezi, Zaštitnik građana je 03.02.2021. objavio Izveštaj o pitanjima u vezi sa procedurama za rad hidroelektrana i utvrdio da nedostaci u vezi sa poštovanjem prava građana na pristup informacijama, prava javnosti na učešće u odlučivanju i pristup pravosuđu, zahtevaju pažnju države da uravnoteži javne interese sa ekonomskim, pažljivo procenjujući uticaj na životnu sredinu koji može biti ozbiljan i nepopravljiv.

Stoga, i u ovom slučaju, ono što želim da istaknem kao hitnu meru jeste briga organa vlasti da prilikom odlučivanja o pitanjima koja se tiču životne sredine uvek poštuju standarde koji se odnose na pristup informacijama, učešće javnosti u odlučivanju i pristup pravdi.“

3.    Pandemija Covid 19 je uticala i nastavlja da utiče na naše živote. Da li mislite da je Covid produbio postojeće nejednakosti na Kosovu? Koje su kategorije najviše pogođene i šta se može učiniti da se ove neravnopravnosti uklone? 

Ćeljaj: „Pandemija je uticala generalno na sve, a posebno na ljudska prava. Mere koje nameće vlada nisu u svim slučajevima poštovale međunarodne standarde ljudskih prava, jer je odgovornost Vlade da pokaže da svako ograničenje koje se postavi na ljudska prava mora biti uravnoteženo i srazmerno stvarnoj pretnji građanima, na taj način da svaka mera ima za cilj postizanje legitimnog cilja, po potrebi.

Politike podrške za prevazilaženje situacije pandemije nisu uvek bile uravnotežene i sveobuhvatne, što je dodatno produbilo društvenu nejednakost, posebno pogađajući ugrožene grupe, žene, osobe sa invaliditetom i starije osobe. Mi smo izradili poseban izveštaj o analizi uticaja pandemije na ljudska prava iz perspektive Zaštitnika građana, koji će biti objavljen 10. decembra, povodom obeležavanja 73. godišnjice usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.“

4. Došli ste u kancelariju Zaštitnika građana nakon što ste više od dve godine bili nacionalni koordinator za nasilje u porodici. Kako ova prethodna odgovornost utiče na način na koji vršite svoju sadašnju dužnost? 

Ćeljaj: „Dve godine kao koordinator za nasilje u porodici bilo je za mene veliko iskustvo, koje mi sada pomaže na dužnosti Zaštitnika građana. Naime, tokom te dve godine bavio sam se problemima koje donosi nasilje u porodici. Poznajem iznutra institucije za borbu protiv nasilja u porodici; Znam gde su praznine u vezi sa problemom. Po mom mišljenju, četiri stuba pokrivaju aspekt nasilja u porodici. 

Prvi se tiče prevencije. U ovom aspektu postoji veliki napredak, ali on još uvek nije dovoljan. Ono što je u ovom trenutku važno jeste saradnja institucija i civilnog društva, ali sa moje tačke gledišta, kada je reč o kampanjama, institucije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja će se pojaviti u dobrom svetlu. Posebno zbog toga što smo svesni da percepcija građana nije baš dobra, kada je u pitanju rad institucija. Povećanje poverenja u institucije bi bez sumnje uticalo na povećanje prijavljivanja nasilja u porodici. 

Drugi stub je zakonodavstvo. Smatram da postoji potreba za unapređenjem zakonodavstva. Znate da je Kosovo uvrstilo Istanbulsku konvenciju kao deo ustava. Prema tome, smatram da svi delovi zakonodavstva koji se odnose na nasilje u porodici moraju biti u skladu sa Istanbulskom konvencijom. 

Treći je zaštita žrtava kada se slučajevi prijave. Na Kosovu je i dalje veliki problem smeštaj žrtava. Žrtve obično napuštaju mesto u kojem su živele, a na to dodajte i činjenicu da žene čine 80% žrtava i da su u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. To pogoršava situaciju. Pored toga, do sada je jedino rešenje za ovo bilo smeštanje u prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici, a ovde smatram da moramo učiniti više, u pogledu zaštite žrtava. Ova zaštita bi se mogla obezbediti na različite načine: izdavanjem sudskog naloga, obavezom jedne stranke da plaća zakupninu, da plaća smeštaj žrtve u prihvatilište, i rešenjem za upravljanje zajedničkom imovinom stranaka. Sudovi retko odlučuju o ovim stvarima, zbog čega se žrtve vraćaju na mesto gde su se suočile sa nasiljem. Važno je da policija i tužioci uvek imaju na umu procenu rizika, koja se u određenim slučajevima ne vrši. 

Poslednji stub je ekonomsko jačanje i reintegracija žrtve. Imajući u vidu opšti nivo razvijenost zemlje, institucije moraju učiniti više na ovom planu. Pošto se ovo smatra jednim od slučajeva kada se žrtve vraćaju u stambeni prostor u kojem se zlostavljanje dogodilo, nedavno sam primetio da postoje pokušaji nadležnih organa da se bave počiniocima nasilja, i to je regulisano zakonom, ali do sada je napredak u ovome bio mali zbog nedostatka kapaciteta, a možda i zbog nedostatka iskustva u postupanju u takvim slučajevima. Veoma je mali broj sudskih odluka koje obavezuju okrivljenog da se leči u psiho-socijalnom aspektu (pružanje psihološke podrške) i porodice“. 

5. Rodno zasnovano nasilje je univerzalna pojava. Šta je drugačije na Kosovu?

Ćeljaj: „Prva stvar koja mi pada na pamet u tom pogledu je način razmišljanja društva. Pre dvadeset godina za žrtvu je bilo sramota da prijavi nasilje u porodici i tada je društvo sudilo žrtvi, a ne počiniocu. To je bio rezultat patrijarhalnog sistema, koji je postojao vekovima na Kosovu. Ova situacija se drastično promenila, što znači da sada i građani shvataju da nasilje u porodici ne treba tolerisati. To je rezultat opšteg razvoja društva i ogromnog rada na pitanju rodne ravnopravnosti. Mi smo, upravo u tom pogledu, konkretno u pogledu politika i zakonodavstva, u boljoj poziciji od zemalja u regionu. 

6. Šta mislite da bi trebalo da bude prioritet vlade Kosova u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja?

Ćeljaj: „Za vladu bi trebalo da ostane prioritet da nastavi sa podizanjem svesti o rodno zasnovanom nasilju. Vlada mora da nastavi da se bori protiv nasilja u porodici, jer ideja je da se smanji nivo rodno zasnovanog nasilja.

Promovisanjem propisa o rodnoj ravnopravnosti možemo promeniti način razmišljanja i postupke. Vlada mora da nastavi da promoviše nacionalnu politiku ka rodnoj ravnopravnosti i pravima žena. Ekonomska zavisnost žena na Kosovu otežava njihov položaj u društvu i to čini žene ugroženijim, zbog čega su žene uglavnom žrtve nasilja u porodici. Zato smatram da prioriteti vlade moraju biti sveobuhvatni.” 

7. Šta radi institucija poput Zaštitnika građana i šta može da učini da pomogne u borbi protiv nasilja u porodici/rodno zasnovanog nasilja? 

Ćeljaj: „Rad Zaštitnika građana i njegove institucije je usmeren na dve oblasti. Na obrađivanje pojedinačnih slučajeva kada nam žrtve podnose žalbu i na osnovu zapažanja koje Zaštitnik građana radi na sopstvenu inicijativu. Tokom godine organizujemo aktivnosti o promovisanju prava žena.”  

8. Podizanje svesti o ovoj pojavi je ključno. Može li institucija Zaštitnika građana pomoći u informisanju žrtava? Da li smatrate da žrtve znaju šta treba da rade? Koga da pozovu? Kome da se obrate? 

Ćeljaj: Ja dajem prioritet podizanju svesti. Zaštitnik građana to bez sumnje čini svakodnevno. Pored učešća na različitim događajima i konferencijama koje organizuju civilno društvo i druge organizacije, učestvujemo u TV debatama i promotivnim kampanjama, gde uglavnom objašnjavamo prava žrtava u vezi sa tim šta treba da rade i gde treba da prijave svoj slučaj. Ove kampanje će se nastaviti. Ideja iza ovoga je da možemo pristupiti svakoj porodici/domaćinstvu. Takođe pripremamo sastanke, okrugle stolove u različitim regionima Kosova. Mediji su takođe ključni akteri koji mogu da promovišu prava žena i ljudska prava uopšte, tako da imamo dobru saradnju sa medijima kada govorimo o ovim temama.” 

9. Nedavna presuda kojom je silovatelj 15-godišnje devojčice osuđen na samo nekoliko meseci zatvora navodi ljude na pomisao da se nasilje nad ženama toleriše na Kosovu. Šta mislite da treba učiniti da se to promeni? 

Ćeljaj: „Ja samo želim da verujem da je ovo bio izolovan slučaj. Imajući u vidu da su poslednjih godina donete odluke o dugotrajnom zatvoru za počinioce/silovatelje, na primer, postoji nedavni slučaj da je silovatelj osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Postoji politika u vezi sa jedinstvenom šemom određivanja kazni koju je izradio Vrhovni sud i koja služi sudijama za donošenje odluka. Jedino što sada mogu da kažem je da sudovi moraju dati prednost predmetima rodno zasnovanog nasilja. Sudovi uvek moraju dati prednost dobrobiti žrtve.”