Tokom 102. Seminara Rose-Roth koji je organizovala Parlamentarna skupština NATO-a u saradnji sa Skupštinom Kosova, šef Jedinice za praćenje predmeta EULEX-a, Hubert van Eck Koster, govorio je zajedno sa ministarkom pravde, Aljbuljenom Hadžiu, na sesiji koja se bavila temom „Jačanje vladavine prava i suzbijanje korupcije“.

Pročitajte njegov ceo govor ovde (uprediti sa izlaganjem):

Seminar Rose – Roth, 10. oktobar 2022.

∙“Ocenjivanje vladavine prava na Kosovu” – Hubert van Eck Koster, EULEX

Nažalost, ambasador Wigemark je u Briselu zbog poslovnih obaveza i zbog toga me je zamolio da ga zamenim, kao šef EULEX-ove Jedinice za praćenje predmeta.

Pre nego što kažem nešto više o vladavini prava, želeo bih ukratko da objasnim ulogu EULEX-a, Misije EU za vladavinu prava na Kosovu. Jedinstvena pozicija EULEX-a do 2018. godine bila je u tome da je imao izvršne nadležnosti i ovlašćenja u kosovskom pravosuđu sa svojim sopstvenim tužiocima i sudijama. Ova izvršna ovlašćenja u pravosuđu istekla su 2018. godine, nakon čega su sve tekuće istrage i suđenja koje je sprovodio EULEX-a prebačene na kosovske institucije vladavine prava.

EULEX trenutno sprovodi svoj mandate kroz dva stuba, Stub za operativnu podršku i Stub za nadgledanje. Stub za operativnu podršku ima ograničene rezidualne kapacitete kao druga instanca za bezbednosni odgovor na Kosovu. EULEX takođe podržava Policiju Kosova na polju međunarodne policijske saradnje olakšavajući razmenu informacija između Policije Kosova i Interpola, Evropola, i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Pored toga, EULEX-ovi eksperti nastavljaju da rade zajedno sa kolegama na Institutu za sudsku medicine na rasvetljavanju sudbine nestalih lica.  Sa druge strane, Stub za nadgledanje je dobio mandat od zemalja članica EU za nadgledanje pravosuđa, sa specifičnim fokusom na celokupni lanac krivičnog pravosuđa.  

Ovo sprovodi Jedinica za nadgledanje predmeta, koja nadgleda istrage (i policijske i tužilačke) i suđenja, kao i Korektivna jedinica koja nadgleda i savetuje Korektivnu službu. Jednom godišnje EULEX u javnosti dostupnom izveštaju objavljuje svoje nalaze i preporuke u bliskoj saradnji sa lokalnim kolegama. Podeliću sa vama neke od naših glavnih nalaza:

- Kao opšte zapažanje, čini se da je pravosudni sistem još uvek prilično neefikasan, što dovodi do preterano dugih sudskih postupaka. Jedan od razloga za to su mnoga praćena takozvana neproduktivna sudska ročišta. To su ročišta koja se odmah odgađaju i na kojima se, stoga, ne preduzimaju nikakvi proceduralni koraci zbog, primera radi, odsustva sudije, tužioca, advokata ili optuženog. Često se takva neproduktivna ročišta mogu izbeći blagovremenim obaveštenjem svih strana unapred.

-Još jedan uzrok su uočeni preveliki i neopravdani intervali između ročišta. Na Kosovu je uobičajena praksa da sudovi ne zakazuju sva ročišta od početka suđenja. Naprotiv, u mnogim se slučajevima datum budućih ročišta zakazuje nakon svakog sudskog pretresa. Smatramo da bi bilo mnogo korisnije kada bi glavni pretres bio što sažetiji. Na primer, strankama i pretresnom veću bilo bi potrebno manje priprema pre svakog ročišta, ispitivanje stranaka, svedoka i veštaka bi moglo biti koherentnije, a sve u svemu, bilo bi manje potrebe za ponavljanjem radnji u postupku.

- Treći razlog za uočene duge sudske postupke odnosi se na činjenicu da se sudski postupci ne snimaju audio ili video zapisom, već se beleže pismeno, često doslovno. Ovo dovodi ne samo do produženja sudskog postupka, već i negativno utiče na kvalitet iskaza, jer dodatno opterećuje stranke i svedoke, posebno ugrožene svedoke, jer nisu u mogućnosti da daju iskaze u jednom koherentnom toku.

Pored gore pomenutih razloga koji vode do dugih sudskih postupaka, želim da podvučem nekoliko specifičnijih nalaza EULEX-ovog nadgledanja:

• Prvi se tiče prekomerne upotrebe mere pritvora, koji se takođe naziva istražnim pritvorom, i prekomerne dužine sudskog pritvora. Sudski pritvor je jedna od nekoliko mera predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku, uglavnom radi obezbeđenja prisustva okrivljenog tokom istrage i suđenja. S obzirom da pritvor podrazumeva ozbiljno ograničenje osnovnog prava na slobodu, ovu meru treba primeniti samo kao poslednje sredstvo i ograničiti je na najkraći mogući rok. Međutim, EULEX je uočio da se mera pritvora često primenjuje sistematski, bez adekvatnih dokaza i da ima, bilo namerno ili ne, kazneno dejstvo koje nije u skladu sa standardima pravičnog suđenja. Pored toga, EULEX je takođe uočio prekomernu dužinu trajanja pritvora kao nešto što ozbiljnu zabrinjava. U 2021. godini bilo je 37 slučajeva lica koja su bila u pritvoru 2 godine ili duže, od kojih su 4 lica bila u pritvoru 6,7,9, pa čak i 12 godina, što takođe ozbiljno zabrinjava u smislu ljudskog prava na pravično suđenje. Osim toga, sve veći broj bivših pritvorenika našao se na sudu tražeći novčanu nadoknadu i samim tim predstavlja finansijski rizik za pravosudni sistem.


• Još jedan nalaz koji bih želeo da istaknem je politika ponovnog suđenja. Primećeno je da je Apelacioni sud učinio uobičajenom praksom da se relativno veliki broj predmeta vraća osnovnim sudovima na ponovno suđenje, uprkos ideji da se instrument ponovnog suđenja primenjuje samo kao izuzetak. Razlog za to je što ponovljeno suđenje utiče na prava optuženog na pravično suđenje u razumnom roku. Kao sporedna napomena, EULEX je identifikovao da je trend slanja mnogih predmeta na ponovno suđenje još jedan razlog za prethodno pomenutu zabrinutost u vezi sa prekomerno dugim trajanjem pritvora. Pored toga, ova ponovljena suđenja se često odnose na suđenja u predmetima visokog profila. Još nešto što je povezano s tim i što je EULEX uočio kao zabrinjavajuće jeste praksa da Osnovni sudovi predmete koji su vraćeni na ponovno suđenje dodeljuju istom pretresnom veću koje je prvobitno radilo na tom predmetu na Osnovnom sudu. Dok je Sudski savet Kosova (SSK) tvrdio da je to opravdano iz razloga efikasnosti, EULEX smatra da ova praksa ima posledice po ljudska prava. Kroz praćenje je uočeno da se postupci ponovnih suđenja zaista odvijaju znatno brže jer su i stranke i sud dobro upoznati sa predmetom. Ipak, nas zabrinjava to da takvim postupcima nedostaje temeljnost ili potpunost koja se zahteva za ponovno suđenje. Što je još važnije, pred sudijama Osnovnog suda se postavlja etička dilema da sude na osnovu istih, ili samo malo izmenjenih, činjeničnih dokaza. Na kraju, oni moraju da preispitaju svoje prethodne odluke, što može dovesti u pitanje njihovu nepristrasnost. Pored toga, naše je zapažanje da stranke kojima su žalbe uvažene često ne veruju u pravičnost novog postupka, pretpostavljajući da je malo verovatno da će isti sudija ili pretresno veće doći do suprotnog zaključka.


• Zabrinjavajući nalaz iz perioda kada je EULEX započeo svoje praćenje još 2018. godine bio je taj da su mnogi predmeti visokog profila dodeljivani istom pretresnom veću, uprkos ideji da predmete treba dodeljivati izvlačenjem putem žreba. Međutim, nedavno uvođenje modula za automatsku dodelu predmeta, kao dela sveobuhvatnog Informacionog sistema za upravljanje predmetima, bilo je uspešno jer se više ne može mešati u dodeljivanje predmeta.


• Još jedno pozitivno zapažanje je način na koji se ceo lanac krivičnog pravosuđa na Kosovu bavi slučajevima terorizma, uz dobru saradnju između Policije Kosova i Specijalnog tužilaštva. Kosovo je 17. jula 2021. vratilo 11 stanovnika Kosova iz Sirije. Od tih 11 osoba, šest je muškaraca, jedna žena i četvoro dece. Protiv svih punoletnih lica Specijalno tužilaštvo je u novembru i decembru podiglo sedam optužnica. Oni su optuženi za „učešće u terorističkoj grupi“ zbog putovanja u Siriju i pridruživanja ISIS-u, a već do marta 2022. svi predmeti su prvostepeno okončani u Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini. Svi su na kraju proglašeni krivima za učešće u terorističkoj grupi i muškarci su osuđeni na kazne zatvora. Ove predmete efikasno su rešavali prvo Specijalno tužilaštvo, a zatim Posebno odeljenje Osnovnog suda u Prištini. Nisu uočena značajna kašnjenja, što je od posebnog značaja s obzirom da je većina okrivljenih bila u pritvoru.  

 
Još neki pozitivni pomaci koje želim da istaknem jesu da se od početka ove godine značajno smanjio procenat praćenih neproduktivnih ročišta. Takođe, obavešteni smo da je predsedavajući Sudskog saveta Kosova angažovan na izradi smernica za unapređenje zakazivanja suđenja.

Pored toga, želeo bih da istaknem kako je sadašnji predsedavajući SSK zaista bio aktivan u poslednje vreme u ulaganju istinskih napora sa ciljem da se pravosudni sistem učini transparentnijim i odgovornijim. Na primer, sve sednice SSK prenose se uživo, nešto što se zapravo ne dešava u većini naših zemalja. Još jedna nedavna inicijativa SSK je osnivanje nove Komisije pod okriljem Vrhovnog suda, koja ima za cilj povećanje efikasnosti sudskog sistema. Ona će, na primer, razmotriti kako bi sudovi trebalo da prioretizuju predmete, a takođe će razmotriti kako poboljšati sistem normi za sudije. Ovo se odnosi na to koliko predmeta sudije treba da obrade u datom periodu i u budućnosti će uključivati i neku vrstu sistema vaganja, što znači da bi teži predmeti težili više od manje složenih predmeta, što sada nije slučaj. SSK je nedavno takođe obezbedio da se skoro svi preneseni bivši EULEX-ovi predmeti procesuiraju, što donedavno nije bio slučaj.

Takođe bih želeo da kažem nešto o postupanju u predmetima korupcije. Da počnemo sa radom Policije Kosova (PK) – jedno od glavnih tela nadležno za borbu protiv korupcije je takozvana Specijalna istražna jedinica (SIJ). Prethodna vlada je 2019. godine pokušala da je rasformira, sli su nakon zajedničkog demarša međunarodne zajednice, ti pokušaji povučeni. Međutim, SIJ je i dan danas pod pretnjom jer nema zakonsku osnovu, koja će, nadamo se biti rešena u sklopu predstojećih policijskih reformi. Dodatna zabrinutost je da ne postoji jasno razgraničenje između rada SIJ i Uprave PK za privredni kriminali korupciju, koja je takođe nadležna za istragu predmeta korupcije.  

Kada je u pitanju tužilaštvo, pozitivan pomak je to što je u okviru Specijalnog tužilaštva osnovano posebno odeljenje za korupciju i finansijski kriminal, dok je nakon razmene pisama između SIJ PK ovog odeljenja u Specijalnom tužilaštvu saradnja poboljšana. Međutim, čini se da često nedostaje dobro planirana strategija za iznošenje složenih predmeta korupcije na sud. Takođe, finansijske istrage su još uvek slabe, uključujući istrage pranja novca.   

Što se tiče sudova, bilo je samo nekoliko pravosnažnih i obavezujućih osuđujućih presuda u slučajevima korupcije visokog profila, a mnogi slučajevi su poslati na ponovno suđenje ili je izrečena oslobađajuća presuda, ili u slučaju osuđujuće presude često su izricane niske kazne.

Štaviše, sekvestracija i konfiskacija, kao jedno od najvažnijih sredstava protiv korupcije i organizovanog kriminala, nedovoljno se primenjuju. Sekvestracija imovine se odnosi na oduzimanje imovine tokom istrage, dok se konfiskacija odnosi na trajno oduzimanje imovine nakon pravosnažne presude suda. To znači da konačna konfiskacija zavisi od pravosnažne presude sudova. Međutim, kao što je pomenuto, pravosnažne presude, posebno u predmetima visokog profila, i dalje su retke, pa je stoga promenljivost konfiskacije, nažalost, retka.

Kao poslednju pozitivnu napomenu želeo bih da istaknem da je pod sadašnjom vladom, koja ima snažan fokus na borbi protiv korupcije, a kao što je već istakla ministarka Hadžiu, Skupština Kosova nedavno usvojila nekoliko važnih delova relevantnih zakona: Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije, Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona, izmenjeni Zakonik o krivičnom postupku i Izmenjeni Zakon o upravljanju zaplenjenom i oduzetom imovinom.

Još jedna relevantna zakonska inicijativa koja čeka na usvajanje u Skupštini Kosova jeste nacrt zakona o građanskopravnoj konfiskaciji. Za pohvalu je i to što je Vlada Kosova tražila mišljenje Venecijanske komisije o nekoliko važnih nacrta zakona i što je Istanbulsku konvenciju ugrađena u Ustav Kosova.

Neki od istaknutih problema koji su ranije pomenuti mogli bi da budu rešeni ovim novim zakonima. Na primer, izmenjene odredbe Zakonika o krivičnom postupku trebalo bi da dovedu do smanjenja broja ponovnih suđenja, a izmenjeni zakon o upravljanju zaplenjenom i oduzetom imovinom trebalo bi da dovede do lakših postupaka u primeni ovih važnih sredstava.