25. juni 2023. god.
U svom poslednjem intervjuu kao šef EULEX-a, Lars-Gunnar Wigemark govori o svom radu na Kosovu, opisujući izazove sa kojima se suočavao i nasleđe koje ostavlja za sobom.
Proveli ste tri godine na Kosovu. Možete li nam reći nešto o svom iskustvu, izazovima i dostignućima?
Na Kosovu sam protekle tri i po godine zaista uživao i u životu i u radu. Među meštanima koje sam upoznao i kroz posao i kroz druženje našao sam toplinu i gostoprimstvo i nikada se nisam suočio sa neprijateljstvom ili pretnjama. Voleo bih da više ljudi upozna Kosovo na način na koji sam ga ja upoznao. Pošto volim planinarenje, takođe sam imao priliku da istražim lepotu prirode Kosova.
Upravljanje EULEX-om nije lak zadatak. To je i dalje najveća civilna misija u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije, uprkos tome što su se tokom godina obim njenog mandata i broj osoblja smanjivali. Ipak, mandat Misije se proteže od nadgledanja pravosuđa, do nestalih lica i bezbednosti. Bio je to mnogo fascinantniji i stimulativniji posao nego što sam očekivao. Kao šef Misije, morao sam da usmeravam EULEX kroz niz složenih izazova, počev od potvrđivanja optužnice Specijalizovanih veća Kosova protiv bivšeg predsednika Tačija i drugih javnih ličnosti, kao i nekoliko kriza na severu Kosova. Takođe, ne zaboravimo da smo svi prošli kroz pandemiju COVID-19. EULEX je bio jedna od retkih civilnih misija Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike koje su tokom pandemije ostale operativne. Međutim, verujem da sam uspeo da prebrodim oluje i izađem na kraj sa svim krizama koristeći operativne i nadzorne sposobnosti Misije na transparentan način, uz razvijanje bliskih kontakata kako sa aktuelnom vladom, tako i sa opozicijom i sa predstavnicima nevećinskih zajednica, posebno kosovskih Srba. Kao rezultat toga, EULEX je odigrao važnu ulogu u smirivanju tenzija krajem prošle godine i trenutno uživa pozitivniji ugled i reputaciju kako unutar tako i van Kosova, kao i istinsko prihvatanje od strane svojih lokalnih kolega iz oblasti vladavine prava. Odražavajući neka od ovih dostignuća, predsednica Kosova me je nedavno odlikovala Predsedničkom medaljom za vladavinu prava. Ne mogu smisliti bolji način da završim svoju službu na Kosovu.
Gospodine Wigemark, vi ste služili i u Bosni i Hercegovini. Možete li nam reći nešto o razlikama između Bosne i Kosova u pogledu problema sa kojima se ove dve zemlje suočavaju?
Krenuću od sličnosti Kosova i Bosne i Hercegovine, dve zemlje koje su mi bliske, jer sam imao priliku da radim u obe. I Kosovo i Bosna i Hercegovina naporno rade na sprovođenju reformi i jačanju svojih institucija uz podršku snažnog međunarodnog prisustva, uključujući EU. Pored toga, i jedni i drugi se i dalje suočavaju sa nasleđem rata – hiljadama žrtava čija potraga za pravdom ostaje bez odgovora. I pitanje nestalih lica. Nije normalno, niti prihvatljivo da porodice nestalih i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini ne znaju istinu o sudbini svojih najmilijih. Bez rešavanja ova dva pitanja, pomirenje će biti otežano i možda neće biti trajnog mira na Zapadnom Balkanu
Što se tiče razlika, politički i pravni izazovi sa kojima se suočava Bosna i Hercegovina na neki način su veći od problema na Kosovu. Istovremeno, činjenica da Kosovo još uvek nije priznato od strane mnogih, uključujući pet država članica EU, izazov je s kojim se BiH ne suočava. Mogućnost slobodnog putovanja između ove dve zemlje bez viza treba da podstakne građane i Bosne i Hercegovine i Kosova da se sastaju i razvijaju svoje odnose na svim nivoima. Kao multietnička društva sa mladim stanovništvom, obe zemlje imaju mnogo toga zajedničkog i zaslužuju budućnost bolju od prošlosti.
Tokom vašeg boravka na Kosovu, situacija na severu je bila stalno napeta. U kojoj meri je ovo predstavljalo izazov za EULEX, pošto ste izveštavali o prisustvu grupa naoružanih pojedinaca koji pripadaju paralelnim strukturama?
Da, kroz prisustvo pripadnika EULEX-ove Specijalizovane policijske jedinice i Rezervne specijalizovane policijske jedinice, kao i naših viših policijskih savetnika i drugog osoblja na severu Kosova, prošle godine smo bili svedoci znatnog i zabrinjavajućeg oružanog prisustva na barikadama podignutim na severu Kosova. Videli smo i napade ručnim ili šok bombama i pucnjavu, u kojoj je nekoliko ljudi povređeno i naneta je materijalna šteta. Da budem jasan: ne može biti nekažnjavanja za počinioce nasilja ma ko oni bili. Pravosudni sistem treba da rešava sve takve slučajeve na profesionalan i nepristrasan način, uz poštovanje osnovnih prava svakog optuženog ili osumnjičenog za izvršenje krivičnih dela nasilja, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. A EULEX će biti tu da nadgleda kako se sa njima postupa u kosovskim institucijama.
Pored tih problema, zabrinjava i kriminal na severu Kosova. Institucije vladavine prava treba da nastave da se angažuju, kako kriminalne grupe koje tamo deluju ne bi iskoristile bezbednosni vakuum, koji je nastao nakon ostavki kosovskih Srba iz redova policije. Pri tome, Policija Kosova treba da poštuje zakonski postupak i da blisko sarađuje sa kosovskim pravosuđem, kako bi obezbedila da svako ko je osumnjičen za izvršenje teškog krivičnog dela bude izveden pred lice pravde na način na koji se poštuju sve zakonske procedure i zahtevi kosovskog zakona.
Nije samo EULEX taj koji se suočava sa značajnim izazovima na severu Kosova. Sa njima se suočavaju i kosovske vlasti, KFOR, kao i lokalno stanovništvo, čiji je svakodnevni život zbog tenzija na terenu pogoršan. Hitno su potrebni koraci za smirivanje i deeskalaciju situacije u interesu bezbednosti Kosova i dobrobiti svih njegovih zajednica.
Izbori na severu prouzrokovali su mnoge incidente, napade na policiju, novinare, KFOR. Da li mislite da su se takvi incidenti mogli izbeći?
Zapravo, vanredni izbori održani 23. aprila protekli su bez većih incidenata. Ozbiljno nasilje – podvukao bih neprihvatljivo nasilje, izbilo je krajem maja, kada je povređeno mnogo ljudi, uključujući građane, novinare, policajce i desetine vojnika KFOR-a. Uprkos zajedničkim naporima međunarodne zajednice, tenzije na terenu su i dalje visoke. Skoro svakodnevno smo svedoci incidenata, uzavrele retorike i nestabilne bezbednosne situacije na severu Kosova, kao i bezbednosnog i pravnog vakuuma. Lokalno stanovništvo na severu Kosova oseća se nesigurno, a njihov svakodnevni život je poremećen. Trenutna situacija na severu Kosova ne može postati nova normala. Potrebno je hitno deeskalirati situaciju, i što pre održati nove izbore na severu uz učešće kosovskih Srba. Dugoročno rešenje se može naći samo kroz dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Ovo je najvažnije za Kosovo, za Srbiju, za region i za EU.
Kakav je položaj Kosova u odnosu na druge zemlje regiona u oblasti vladavine prava, imajući u vidu brojna nezadovoljstva radom tužilaca i sudija?
Iako sebe ne smatram stručnjakom za sve zemlje Zapadnog Balkana, verujem da ako se čitaju izveštaji Komisije, oni pružaju jasnu sliku o funkcionisanju pravosuđa na Zapadnom Balkanu. Tačno je da je celokupno sprovođenje pravde na Kosovu i dalje sporo i često neefikasno. Takođe je tačno da institucije vladavine prava treba dalje ojačati. Pored toga, želeli bismo da vidimo veći napredak u istrazi i krivičnom gonjenju određenih predmeta organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.
Međutim, uvek treba da imamo na umu početnu tačku. Pre samo pet godina, dakle ne tako davno, tužioci i sudije EULEX-a su prestali da procesuiraju i presuđuju u predmetima na Kosovu. Kosovske vlasti su u junu 2018. godine preuzele odgovornost za istrage, krivično gonjenje i donošenje presuda na svim nivoima. Po prvi put na Kosovu nakon sukoba, lokalni pravosudni sistem više nije uključivao međunarodne sudije i tužioce i bio je u potpunosti odgovoran za rukovanje svim predmetima, uključujući i one veoma složene. Ovo ne znači da je sve savršeno. Ima još mnogo prostora za poboljšanje. Oblasti u kojima bismo želeli da vidimo poboljšanja pominju se u EULEX-ovim Izveštajima o nadgledanju pravosuđa, koji sadrže nalaze i preporuke za kosovske vlasti u cilju rešavanja identifikovanih nedostataka i poboljšanja pravosudnog sistema. Verujem da je važno da EULEX nastavi da radi rame uz rame sa kosovskim institucijama vladavine prava jer težimo zajedničkom cilju: da pravosudni sistem učinimo dostupnim svima i pouzdanim za javnost.
