30. avgust 2023. god.
Na Međunarodni dan žrtava prisilnih nestanaka, vršilac dužnosti generalnog direktora Kosovskog instituta za sudsku medicinu (ISM), Dr. Ditor Haljiti i EULEX-ova antropološkinja forenzike i vršilac dužnosti šefa tima za sudsku medicinu Dr. Luísa Marinho, odgovorili su na niz pitanja u vezi sa složenim procesom identifikacije nestalih lica iz rata na Kosovu i njegovih posledica.
Neka od pitanja pokrenuta su tokom informativnih sastanaka sa članovima porodica nestalih lica koje su proteklih meseci organizovali EULEX i NVO Resursni centar za nestala lica (RCNL).
“Tekući pregled slučajeva u mrtvačnici ISM-a ima dva glavna cilja: da se pregleda svaki set ostataka i da se pregledaju odgovarajući spisi predmeta”, objašnjava Haljiti.
“Revizija kako ostataka tako i spisa predmeta će nam omogućiti da procenimo da li su sve do sada dostupne informacije o svakom slučaju uzete u obzir i na primer, da li je potrebno ili moguće novo uzorkovanje za DNK analizu”.
“Da. U mrtvačnici ISM-a zaista postoje slučajevi iz kojih ranije nije bilo moguće dobiti DNK profil”, potvrđuje Marinho. U nekim slučajevima su uzorci ranije bili prikupljani i slati na analizu, međutim, zbog uslova očuvanosti ostataka, proces vađenja kompletnog DNK profila nije uspeo. “Ipak, zahvaljujući napretku u DNK tehnologiji tokom poslednjih godina, možda je moguće dobiti kompletan profil koji bi mogao dovesti do nove identifikacije; dakle, tamo gde stanje tih ostataka dozvoljava, mi smo u procesu prikupljanja i ponovnog dostavljanja uzoraka za DNK profilisanje”.
“Nažalost”, kaže Marinho “čak i nakon što pregled bude završen, neće biti identifikovani svi ostaci, a za to postoji nekoliko različitih razloga. To se odnosi na već pomenute uslove očuvanja nekih ostataka kod kojih, u nekim slučajevima, najverovatnije nikada neće biti moguće da se uzme uzorak ili da se izvuče kompletan DNK profil, kao što je slučaj sa visoko fragmentiranim i pomešanim ili vrlo spaljenim ostacima”.
“Još jedan razlog”, dodaje Marinho “je taj što je u nekim slučajevima bilo najverovatnije ili se de facto znalo da smrti nisu direktno povezane sa sukobom, pa stoga, kako ova lica nikada nisu prijavljena kao nestala, porodice nikada nisu donirale odgovarajuće uzorke. Kao rezultat toga, čak i ako je DNK profil dobijen iz ostataka, on i dalje ostaje neuporediv, a samim tim i neidentifikovan (tzv. “NN” ostaci). Isto važi i za manji broj slučajeva za koje postoji pretpostavljena identifikacija koja odgovara licima koja su prijavljena kao nestala, ali pošto porodice još uvek nisu donirale odgovarajuće uzorke, ovi slučajevi takođe ostaju neidentifikovani do danas.
Zato je naša poruka svim porodicama čiji su najmiliji nestali da se jave i daju krv kako bi pomogli u procesu identifikacije putem DNK”.
“Konačno, još jedan razlog koji će odrediti da li će neki slučajevi ikada biti identifikovani jeste pitanje takozvanih pogrešnih identifikacija”, ističe Marinho.
“Odgovor je apsolutno ne”, uverava Marinho. “Tokom godina bilo je nekoliko slučajeva “tradicionalnih identifikacija” preispitanih ili na zahtev porodica ili vlasti u cilju potvrde identifikacije, a za koje je kasnije putem DNK potvrđeno da su tačna identifikacija.
Pored toga, istraživanje koje je sproveo EULEX na početku mandata Misije, pokazalo je da bi slučajevi pogrešne identifikacije odgovarali malom procentu od preko 2000 tradicionalnih identifikacija koje je ekshumirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 1999-2000”, potvrđuje Marinho i dodaje da: “Kada postoji sumnja da je jedno ili više tela pogrešno identifikovano u vezi sa određenim događajem, zahtevajući od porodica koje su tada sahranile ta tela da sada daju krv, možemo da proverimo hipotezu i potencijalno dobiti nove identifikacije”.
Haljiti takođe ističe da: “Ako se, nakon iscrpne analize, zaključi da je jedno ili više neidentifikovanih tela u mrtvačnici ISM-a verovatno povezano sa tim istim događajem i da mogu odgovarati pogrešnoj identifikaciji, nakon što se porodice koje su sahranile ta tela slože i doniraju odgovarajuće uzorke, pogrešna identifikacija se može ispraviti i svakoj porodici će se njihovi najmiliji predati na odgovarajuću sahranu”.
“Tekući pregled posmrtnih ostataka i odgovarajućih spisa predmeta u ISM-u, u vezi sa stalnim ulaganjem u pristup i analizu međunarodnih arhiva, naime kroz rad Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i nekoliko analitičkih izveštaja koji se bave slučajevima potencijalne pogrešne identifikacije među tradicionalnim identifikacijama, dovele su - samo prošle godine - do rešavanja tri takva slučaja. I još najmanje jedan je identifikovan do sada ove godine, dok se čekaju rezultati DNK koji potencijalno odgovaraju većem broju slučajeva pogrešnih identifikacija”, kaže Marinho. “Čim se potvrde rezultati DNK, porodice će biti obaveštene i biće sproveden odgovarajući postupak za ispravljanje pogrešne identifikacije i predaju pravog tela odgovarajućoj porodici”.
“Mi u ISM-u smo optimisti da će više slučajeva koji se sada analiziraju i pregledaju uskoro dovesti do rešavanja više slučajeva i dobijanja novih identifikacija”, zaključuje Haljiti.
“Apriori, odgovor je jasno ne”, kaže Haljiti. “DNK profil je dobijen i sačuvan za sve donirane odovarajuće uzorke - bez obzira kada. Ako su članovi porodice nestalog lica u nekom trenutku donirali odgovarajuće uzorke, a njihov nestali srodnik još nije identifikovan, najverovatnije objašnjenje je da posmrtni ostaci do danas nisu otkriveni i ekshumirani. Ako se sa stanovišta DNK analize postojeći odgovarajući uzorak smatra nedovoljnim, za identifikaciju tih porodica zadužena je Međunarodna komisija za nestala lica, koja sve DNK analize sprovodi u njihovoj laboratoriji u Hagu. Bez obzira na to”, naglašava Haljiti, “ako je član porodice koji je u direktnoj vezi sa nestalim licem (brat, sestra, deca ili roditelj) koji nikada nije dao krv sada u mogućnosti ili spreman da da, čak i ako su to učinili drugi dalji rođaci, on ili ona mogu kontaktirati ISM ili Vladinu komisiju za nestala lica, jer njihovi uzorci mogu pomoći da se suzi proces podudaranja DNK i potencijalno olakšava identifikacija”.
“Porodice nestalih lica mogu pomoći radu ISM-a tako što će donirati odgovarajuće uzorke ako to nisu učinile i tako što će istupiti sa informacijama u vezi sa nestalim licem ili slučajem nestanka. Oni mogu da kontaktiraju Kosovski institut za sudsku medicinu (ISM) za svako pitanje”, navodi Haljiti.
“Porodice mogu biti uverene da, sve dok se njihovi najbliži nalaze među nestalim licima, odgovorne kosovske institucije, uz podršku naših međunarodnih partnera, uključujući EULEX, neće prestati da tragaju za njima dok se ne iscrpe svi mogući tragovi”, uverava Haljiti.
EULEX ponovo potvrđuje svoju posvećenost da nastavi da podržava svoje lokalne kolege u ISM-u u njihovim naporima da rasvetle sudbinu 1616 lica, za koje se još uvek ne zna, a stručnjaci EULEX-a nastavljaju da rade zajedno sa ISM-om nudeći stručnost i savete u potrazi za tajnim grobnicama, ekshumacijama i identifikaciji žrtava sukoba na Kosovu.
Od početka mandata EULEX-a do danas, EULEX je podržao kosovske kolege u 746 operacija na terenu za lociranje nestalih lica, uključujući 200 ekshumacija. Identifikovani su ostaci 492 lica, uključujući 339 nestalih lica.
Korisni kontakti:
Institut za sudsku medicinu
Tel: +38 (0)38 200 18 555
E-mail: info@mjekesialigjore-ks.com
EULEX
Tel: +383 (0)38 28 2000
E-mail: info@eulex-kosovo.eu
