Rođenje i odrastanje u Prizrenu, drevnom gradu u kojem umetnost i istorija utiču na generacije, odigrali su značajnu ulogu u formiranju njene ličnosti. Upoznajte se sa Vjolcom Kroci-Grdžaljiu, koja radi kao pravni savetnik u EULEX-u.

Vjolca je pravni savetnik na Apelacionom sudu i Vrhovnom sudu. Ona tu blisko sarađuje sa EULEX sudijama, pomažući im u donošenju presuda u predmetima teškog kriminala. Ona smatra da joj izloženost multikulturnom sudskom okruženju u okviru Misije omogućuje da proširi svoju stručnost. „Uspela sam da se prilagodim i da svoje prethodno radno iskustvo uskladim sa međunarodnim standardima Misije”, objašnjava ona.

Još od ranog uzrasta se suočavala sa dilemom da li da nastavi sa muzikom ili sa pravom. Odrastajući u porodici istaknutih kosovskih advokata i slušajući njihove priče pomoglo joj je da se odluči za pravo. „Obožavala sam da sviram klavir, ali kada je došlo vreme da odlučim šta da studiram, izabrala sam pravo”, kaže Vjolca.

Iako se zalaže za uravnoteživanje tasova pravde, Vjolca je veoma strastveno posvećena i muzici. „Volim Šopena. Osećam se smireno kada slušam njegovu muziku”, kaže ona.

Vjolca je svoju profesionalnu karijeru otpočela nakon završetka sukoba na Kosovu. Godine 1999. ukazala joj se prilika i počela je da radi za Međunarodnu zdravstvenu korporaciju, u odeljenju za ljudske resurse. U tom svojstvu bila je odgovorna za ugovore i zapošljavanje novog osoblja. Iako to nije bila idealna situacija za jednog pravnika, ovaj posao joj je otvorio vrata za dalji rad u međunarodnim organizacijama.

Vjolca je odrasla u organizovanoj, strukturiranoj porodici. Njen otac se školovao u Hrvatskoj i radio kao profesor vojne odbrane na koledžu u Dubrovniku i u srednjoj školi u Prizrenu nakon povratka na Kosovo. Njegova smrt u ranoj dobi značila je da je njena majka morala sama da odgoji dvoje dece.

„Moja majka je moj heroj. Kada smo izgubili mog oca, a ona svog životnog druga, moja majka je bila veoma mlada. Uvek je bila posvećen roditelj, i morala nam je biti i otac i majka, odgajajući nas u jake osobe. Nasleđe moga oca u mom i odgajanju moga brata podstaklo nas je postignemo najveći standard u obrazovanju i to je nešto čemu je moja majka uvek bila posvećena”, kaže Vjolca.

Značaj porodice za Vjolcu je očigledan. Upitana o svom najznačajnijem dostignuću ona brzo odgovara: “Moje troje dece.” Podržavajući ih bezrezervno, ona obožava da sluša kako im je protekao dan i ohrabruje je ih u njihovim brojnim poduhvatima, kao što su učenje i razni kreativni projekti.

Ona se pridružila OEBS-u 2000. godine, gde je brzo napredovala u njegovom multikulturnom okruženju. U roku od samo nekoliko meseci Vjolca je unapređena u pravnog savetnika i počela je da radi na predmetima krivične odbrane.

Dok je radila u OEBS-u, Vjolca je pomagala kosovskim advokatima odbrane u pripremi krivičnih predmeta od samog početka do krajnjih faza krivičnog postupka. Oni su sprovedeni uz puno poštovanje sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, koja je u to vreme počela da se primenjuje u pravnom sistemu Kosova. „Osećala sam toliko samopouzdanja u toj ulozi da sam 2005. godine otvorila moju kancelariju i radila u njoj devet godina”, kaže Vjolca.

Tek kada je otvorila svoju advokatsku kancelariju shvatila je značaj i zadovoljstvo rada u multikulturnom okruženju, u kojem je stalno nailazila na izazove i podsticaje u svom radu. „Nedostajala mi je atmosfera multikulturne pravne ekipe koju sam pronašla u OEBS-u, pa sam 2014. godine odlučila da se pridružim EULEX-u.”

Vjolca voli pešačenje i aktivnosti na otvorenom. Ona kaže: „Često me zadirkuju na poslu zbog toga što svaki dan pešačim od kuće do Palate pravde i nazad.” Stoga ne iznenađuje što vikende provodi na planinarenju u pratnji svoga psa.

Najviše se ponosi time što je bila prva osoba koja je pomogla jednom kosovskom braniocu u izradi prvog zahteva podnesenog Sudu za ljudska prava u Strazburu, dok je radila u Resursnom centru za krivičnu odbranu, koji je osnovao OEBS. To je bio jedan slučaj arbitrarnog hapšenja, priseća se ona. „Za mene je bilo izvanredno biti deo nečega novog i gledati kako se po prvi put nešto razvija na Kosovu,” kaže ona ponosno.

Ona smatra da vladavina prava na Kosovu napreduje, a time i poverenje ljudi u institucije. „Kosovo je ostvarilo napredak od završetka sukoba. U oblasti vladavine prava smo morali da krenemo od nule. Zadovoljna sam što radim u organizaciji kao što je EULEX, koja nastavlja da značajno doprinosi ovom procesu”, kaže ona. „Smatram da ostaje još mnogo toga da se uradi u oblasti pravosuđa, ali na pravom smo putu ka uspehu. Dugujemo to našoj deci – i sami sebi”, zaključuje ona.