Smatrate da niste imali fer tretman tokom sprovođenja izvršnih funkcija EULEX-a na Kosovu? Kome biste se obratili? Postoji li neko ko bi bio spreman da vas sasluša i da zaista učini nešto povodom vaše žalbe?

Upoznajte Magdu Mjerzevsku, predsednicu Komisije za Reviziju Ljudskih Prava, KRLJP, koji se nalazi u srcu Prištine. Ona će možda moći da vam pomogne. Komisija kojom predsedava je jedno nezavisno telo, takoreći neka vrsta spoljnjeg psa čuvara. Komisija je uspostavljena 2010. godine kako bi ocenjivala primenu međunarodnih normi i standarda ljudskih prava od strane EULEX-a tokom vršenja izvršnih funkcija. Ovo je prvi put da neka misija Evropske unije, zbog svog izvršnog mandata, podleže takvom nadzornom mehanizmu.

"Bilo koje lice, organizacija ili grupa mogu da nam podnesu žalbe ako smatraju da su njihova ljudska prava bila prekršena od strane EULEX-a", kaže Magda.

"Ako neki građanin smatra da su policajci EULEX-a, carinici ili tužioci ugrozili njihova prava, onda mi stupamo na scenu. Dužnost odbora je da utvrdi činjenice, utvrdi postojanje prekršaja ljudskih prava i da zatim preporuči odgovarajuće postupke koji se mogu primeniti za rešavanje problema ", dodaje Magda.

Kada KRLJP utvrdi da je zaista došlo do povrede ljudskih prava, onda se nalaz saopštava šefu misije i podnosiocu žalbe i objavljuje se na vebsajtu KRLJP-a. Osim toga, ti nalazi mogu da sadrže i neobavezujuće preporuke za postupke koje može da preduzme šef misije kako bi rešio i ispravio utvrđena kršenja ljudskih prava. Ovo je jedan revolucionaran događaj u međunarodnom pravu – da osim država takođe i međunarodne organizacije koje vrše izvršne funkcije budu pozivane na odgovornost za bilo koja kršenja ljudskih prava. S tim u vezi, odbor ne samo da rešava moguća kršenja ljudskih prava na koja su se žalili podnosioci žalbi, već i unapređuje transparentnost i kredibilitet EULEX-a kao međunarodne organizacije koja se upoređuje sa istim standardima koje sama promoviše.

Međutim, KRLJP ne može da reši sve vaše probleme.

"Primamo brojne žalbe koje se odnose na samo trajanje rešavanja predmeta koji se nalaze pred kosovskim sudovima. Uprkos često citiranoj pravnoj maksimi (koja se pripisuje britanskom premijeru iz 19-og veka Vilijamu Gledstounu) 'Zakasnela pravda je uskraćena pravda', mi nemamo ovlašćena da pomognemo građanima u tom smislu, pošto naš odbor me može da se upliće u sudske postupke", objašnjava Magda. Ona nastavlja da objašnjava da KRLJP nema nadležnost da se bavi ispitivanjem rada kosovskih sudova, niti da deluje kao apelacioni sud jer su sudovi nezavisni. Međutim, ako građani smatraju da su njihova prava bila uskraćena od strane kosovskih institucija, oni imaju pravo da svoje žalbe iznesu pred Ustavni sud Kosova.

"Ustavni sud Kosova prima individualne ustavne žalbe. To je moguće jer je Evropska konvencija o ljudskim pravima ugrađena u ustav Kosova. Nema mnogo država u svetu u kojima postoji takva mogućnost", naglašava Magda, dodajući da je Ustavni sud postigao dobre rezultate u primeni ljudskih prava na Kosovu.

"Kosovski ombudsman i Ustavni sud su institucije koje se bave žalbama građana na kršenje ljudskih prava kada su ta kršenja počinjena od strane kosovskih institucija ", objašnjava ona. "To je važno pošto Kosovo još uvek nije steklo status univerzalno priznate države i nije država članica Saveta Evrope. To znači da građani Kosova ne mogu da se žale Evropskom sudu za ljudska prava ".

Magda radi već pet godina u Strazburu kao advokat pri Evropskom sudu za ljudska prava. Tamo je njen zadatak da izrađuje nacrte i priprema presude i odluke koje služe kao osnova za sudske rasprave suda. Magda je jedna od tri međunarodna stručnjaka za ljudska prava koji sede u Komisiji za Reviziju Ljudskih Prava. Nekoliko puta godišnje ona dolazi na Kosovo na redovne sednice komisije. Ostala dva stručnjaka u odboru su g-din Guenael Metro i g-đa Katja Dominik.

"Prvi put sam došla na Kosovo 2005. godine. Dopala mi se Priština i bila sam fascinirana istorijom Balkana. Nekoliko godina kasnije vratila sam se da bih radila za UNMIK-ov Savetodavni odbor za ljudska prava," naglašava Magda, dodajući da je za nju bilo prirodno da nastavi da radi u KRLJP-u u sličnom svojstvu.

Kao neko ko je radi za sud u Strazburu, Magda kaže da je interesuje primena ljudskih prava u stvarnom životu. "Jedno je raditi za najviši evropski sud, a sasvim drugo je videti kako se Evropska konvencija može sprovesti u praksi kako bi se poboljšao život običnih građana i ovde na Kosovu", kaže Magda.

On kaze da je vazno da advokati nikada ne zaborave da pravni i tehnički aspekti njihovog rada mogu da imaju ogroman uticaj na ljudske živote.

Poljska, odakle Magda inače potiče, kao jedna post-komunistička zemlja morala je da se suoči sa sopstvenim pravosudnim izazovima. Nakon četrdeset godina vladavine komunističke partije koja je uobličila celokupno društvo u Poljskoj, njena zemalja se transformisala u fukcionalnu višepartijsku demokratiju.

"Svoje pravosudne ispite sam polagala u periodu vanrednog stanja u Poljskoj početkom osamdesetih godina, ali sam osećala da ne želim da postanem sudija u jednopartijskom sistemu. Umesto toga predavala sam na univerzitetu. Bila sam oduševljena prvim iskustvom slobode kada je 1989. godine konačno došlo do promene u mojoj zemlji", kaže Magda.

Međutim, u poređenju sa mirnom tranzicijom u Poljskoj, put Kosova ka slobodi bio je prilično dramatičan. "To je bilo jedno traumatično iskustvo za celo društvo", naglašava Magda.

Ljudi u regionu su, prema Magdinom shvatanju, ponešeni novostečenim osećajem slobode. Ali sloboda, naglašava Magda, ima određene granicame. Vrednost vladavine prava je u tome što predstavlja glavni regulator tih novostečenih sloboda za opšte društveno dobro.

"Ljudi misle da sloboda podrazumeva da sve treba da bude dozvoljeno, a što apsolutno nije slučaj u demokratskom društvu. Zakon je taj koji podjednako nameće ograničenja građanima i javnim organima ", naglašava on.

Nakon još jedog napornog radnog dana u kancelariji KRLJP-a Magda se vraća nazad u Strazbur. Na proleće će se ponovo vratiti u Prištinu kako bi predsedavala još jednom sednicom komisije.