Prva stvar koju ćete primetiti u vezi sa Kiarom jeste njen zarazni smeh koji prenosi njenu krhku, ali intenzivnu lepotu. Ali ispod te krhkosti nalazi se jak karakter u kojem se odražava jedna savremena žena: moćna i istrajna. Ta istrajnost se savršeno uklapa sa njenim poslom u svojstvu glavnog tematskog nadgledača predmeta rodno zasnovanog nasilja u EULEX-u. 

Iako postoje brojni slučajevi u kojima su muškarci žrtve takvog nasilja, širom sveta broj žena žrtava rodno zasnovanog nasilja je znatno veći. Organizacija UN Žene sprovela je niz studija u cilju razotkrivanja činjenica i statistika o brojnim vrstama rodno zasnovanog nasilja i prema njenim izveštajima procenjuje se, nažalost, da je 35% žena širom sveta doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje. Dok, neke nacionalne studije pokazuju da je do 70% žena u svom životu doživelo fizičko i/ili sesksualno nasilje od strane intimnog partnera.

Imajući u vidu ove činjenice - i takođe radeći u lokalnom kontekstu - Kiara je veoma zadovoljna što pod našim novim mandatom, Stub Misije za nadgledanje ima posvećenu tematsku ulogu po pitanju predmeta rodno zasnovanog nasilja. „Ovo je bio značajan korak u Misiji i našem mandatu. Specifično tematsko nadgledanje predmeta rodno zasnovanog nasilja”, ističe ona.

„Kao Misija uvek smo se bavili nasiljem u porodici i seksualnim nasiljem vezanim za sukobe, ali sada imamo mandat da se usredsredime na to kako funkcioniše celi sistem - celi mehanizam odgovora na slučajeve nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja “, objašnjava ona. Dakle, mislim da je ovo odlična prilika za Misiju i za mene i lično i profesionalno, kao i za Jedinicu, i zaista se nadam da možemo postići mnogo”.

Kada se prvi put pridružila EULEX-u još 2011. godine, Kiara je radila kao pravni službenik u Sudskoj jedinici u Mitrovici, a njen tim se bavio predmetima ratnih zločina. „Bilo je to veoma izazovno i osetljivo iskustvo”, kaže Kiara. „Aspekt osetljivosti mog posla ostaje isti i u poslu koji danas radim“, objašnjava ona.

Kada se radi o takvim slučajevima, postoji vidljiv jaz između donošenja zakona i stvarne primene zakona o slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Još mnogo toga ostaje da se uradi po pitanju mehanizma za reagovanje i koordinacije u ovim vrstama slučajeva da bi se zakonodavstvo efikasno sprovodilo.

„Polazeći od saradnje između različitih institucija koje odgovaraju na slučajeve rodno zasnovanog nasilja, interakcije između institucionalnih pružalaca usluga kao što su Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu, Policija Kosova, Tužilaštvo, sudovi, Centri za socijalni rad, prihvatilišta, Institut za sudsku medicinu, civilno društvo i međunarodne organizacije treba još mnogo toga da se uradi“, ističe ona.

„Drugi važan aspekt ovog procesa je i potreba za podizanjem svesti da bi se uticalo na kulturološki način razmišljanja kao odgovor na ove osetljive slučajeve. Postoji solidna osnova za napredak, ali još mnogo toga ostaje da se uradi”, kaqe Kiara.

Ona dalje ilustruje koliko je, da bi se postigao nadredak, važno da svi akteri budu uključeni. Naglasak je stavljen na lokalne partnere koji preuzimaju vodeću ulogu i na značaj saradnje kroz postojeće forume i platforme na kojima je EULEX takođe aktivan i podržava ih.
   
Lokalni partneri već godinama pozdravljaju rad EULEX-a na slučajevima nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja – vodeća uloga u tematskom nadgledanju je nastavak tog nasleđa. Saradnja između Misije i naših lokalnih kolega već je uspostavljena i jaka.

U tom smislu, Kiara je veoma upoznata sa lokalnim okolnostima - stigla je na Kosovo 2009. godine i tokom poslednje decenije bila je prisutna u različitim periodima promena kroz koje je Kosovo prošlo. Tada je radila u OEBS-u kao sudski nadgledač i jedan deo njenog posla bilo je i podizanje svesti o mehanizmima reagovanja na nasilje u porodici i o pristupu besplatnoj pravnoj pomoći za žrtve, što joj omogućuje prilično retrospektivno poređenje sa situacijom danas.

Prisećajući se još dalje prošlosti, Kiara nas vodi na kratak egzotični put sve do Brazila, gde ja radila na obrazovnim programima za decu i mlade. „Bilo je veoma lepo, ali i izazovno u smislu rada. Tamo sam provela tri godine i bila sam zadivljena kulturom, ljudima i različitostima”, kaže ona.

„Ponekad je samo prisustvo dovoljno da se nekome pomogne. Rad sa decom koja su tamo imala teška detinjstva, dokazao mi je da je u nekim trenucima samo zagrljaj ili lep gest može imati jak i pozitivan uticaj na nekoga ”, priseća se ona nostalgično. 

Od Brazila do Balkana, deset godina kasnije, Kiara govori o svim periodima promena u kojima je učestvovala dok je živela ovde. „Mnoge promene su se dogodile i u društvu i na institucionalnom nivou. Sjajno je posmatrati jednu zemlju u njenim razvojnim fazama i videti šta se može učiniti.”

„U mom rodnom mestu u Italiji  - Rimini – sve je već na svom mestu, tako da nisam ranije imala prilike da vidim rađanje jedne zemlje od početka”, kaže Kiara.

Iz Italije je sa 18 godina otišla u Veliku Britaniju na studije u oblasti evropskog prava i ljudskih prava. Od tada nije živela u Italiji. Međutim, njena porodica joj održava osećaj porekla i pripadnosti veoma jakim, pruživši joj ogromnu podršku i ljubav tokom svih ovih godina.“

„Zahvaljujući mojoj porodici uvek znam gde mi je dom. Bilo je od suštinskog značaja imati takvu podršku i ljubav, pogotovu kada odete na toliko dugo vremena. Tako da sam uvek imala jake korene”, objašnjava ona.

Njena porodica je imala ugostiteljsku radnju u Riminiju, pa je Kiara radeći zajedno sa njima odrasla okružena snažnim osećajem za porodicu. Ovakav način rada je takođe u njoj ukorenio značaj solidarnosti, gostoprimstva, zajedničkog rada i jedinstva, što je od suštinskog značaja i za posao koji danas radi.

Ona se čvrsto drži svojih profesionalnih i ličnih uverenja odrastavši u porodici u kojoj su žene i muškarci bili i danas se tretiraju jednako.

„Moja majka ostaje moj najveći izvor inspiracije. Krajem šezdesetih godina, kada se Italija još oporavljala od drugog svetskog rata, ona je otišla u Veliku Britaniju da studira englesku književnost i pedagogiju. Njene tadašnje odluke, njena nezavisnost i odlučnost su kasnije oblikovale mene i učinile da postanem ono što sam danas“, kaže Kiara sa skromnim ponosom u svom glasu.

Međutim, osnaživanje žena nije izolovan proces u kojem se obuhvataju samo žene i od njih se očekuje da jedna drugu ohrabruju i podržavaju. Da bi se postigla istinska rodna ravnopravnost, i žene i muškarci treba da se podjednako angažuju u tom procesu od trenutka kada počnu da shvataju svet oko sebe.

Kiara ovo objašnjava primerom jedinstva svojih roditelja i kako je njihov odnos oblikovao njen pogled na rodnu ravnopravnost. 

„Moja majka je oduvek bila sjajna žena, ali i sa velikim čovekom uz sebe. Morate uključiti i muškarce i žene u životni ciklus ako želite da vidite zadovoljavajuće rezultate o tome kako se ponašaju jedni prema drugima. Ciljevi u životu se postižu ako postoji jedinstvo između muškaraca i žena, a to je posebno važno sada kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti i uključivanju rodne perspektive. Od suštinskog je značaja da i dečaci i muškarci budu deo tog procesa.“

Sada kada će postati majka jednog dečaka, ona još snažnije veruje u to. „Veoma je bitno kako ćemo vaspitavati našu mušku decu, kakvim ćemo ih vrednostima učiti. Razmišljala sam o tome koliko će izazovno ovo biti. Izazovno i jako bitno za pravac na koji ćemo ih uputiti u životu u smislu ogromnog značaja vrednosti i poštovanja”, naglašava Kiara.

Bitan deo njenog života i veliku strast čine putovanja. „Obožavam ih. Osećaj nepoznatog, upoznavanja novih ljudi, učenja o novim kulturama, slušanja drugih jezika.

„Do sada je moja najomiljenija zemlja Brazil, zbog toga što je ogromna, raznolika i ima bogatu kulturu.”

Trenutno je istraživanje Azija na njenom spisku želja. 

I dok se naš prijatan razgovor približava kraju, Kiara izražava svoju radost, sreću, strah od nepoznatog i uzbuđenje zbog nadolazećih blagoslova majčinstva i života koji joj prestoji.