Dana 27. septembra, Šef Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) Lars-Gunnar Wigemark se pridružio poverenici Kosovske agencije za informacije i privatnost (IPA) Krenare Sogojeva-Dërmaku kao i prvom potpredsedniku odbora za pitanja bezbednosti i odbrane Enveru Dugoli na konferenciji koju je organizovala IPA o značaju i izazovima u primeni Zakona o pristupu javnim dokumentima od strane pravosuđa i tužilaštava.

„Pravo na pristup javnim dokumentima pripada svima bez razlike. Ne bi trebalo da postoji diskriminacija, direktna ili indirektna, u pogledu toga koji član javnosti, civilnog društva ili medija treba da dobije javna dokumenta“, rekao je Wigemark podsećajući na princip javnih suđenja.

Šef EULEX-a je takođe napomenuo tri elementa koja stoje iza ovog fundamentalnog pitanja: transparentnost, odgovornost i proaktivnost: „Transparentnost znači da su sudske rasprave, uz neke ograničene izuzetke, otvorene za javnost. Ovakav pristup glavnim suđenjima omogućava javnosti i medijima da shvate kako se pravda deli na sudu i od strane pravosuđa“, objasnio je Wigemark i dodao da: „S obzirom na važnost vladavine prava u demokratskom društvu, policija, tužilaštvo i sudovi moraju da odgovaraju za svoje postupke i da budu otvoreni na uvid javnosti, dok javne institucije treba da proaktivno objavljuju sve javne dokumente, uključujući i presude sa suđenja, u skladu sa važećim zakonodavstvom“.

Agron Ćaljaj, tužilac iz Kancelarije glavnog tužioca, istakao je posvećenost transparentnosti, istovremeno predstavljajući izazove koje predstavlja potreba da se poštuju poverljivost i interesi svih strana u postupku.

Predstavnici medija su se uključili u debatu i podsetili na značaj povećanja transparentnosti, ali i zaštite podataka za sve građane.

Konferencija je organizovana tokom Nedelje slobode informisanja pod nazivom „Sada još lakše“, koja se održava oko 28. septembra – Međunarodnog dana za univerzalni pristup informacijama, i podržana je od strane Misije OEBS-a na Kosovu.

Govor Šefa Misije

(Dostavljen)

Veoma sam srećan što sam danas ovde i učestvujem u ovoj važnoj diskusiji o primeni Zakona o pristupu javnim dokumentima od strane pravosuđa i tužilaštava kao i izazovima sa kojima se suočavaju ove institucije i građani Kosova u ostvarivanju svojih prava.

Padaju mi na pamet tri reči koje su usko povezane sa pojmom pristupa javnim dokumentima: transparentnost, odgovornost i proaktivnost.

Ove pojmove koristimo toliko često u zvaničnim izjavama da mogu zvučati kao kliše. Međutim, nesporno je da kada postoji pristup javnim institucijama, kad su transparentne i odgovorne, poverenje građana raste. Kada nisu transparentne, odgovorne i proaktivne, svi znamo kakvi su rezultati bilo gde u svetu. Visok stepen poverenja takođe dovodi do većeg legitimiteta u očima građana. Sve ove stvari su povezane.

Dozvolite mi da ukratko objasnim ova tri pojma.

Pre svega transparentnost. Verujem da je svima ovde poznat princip javnih suđenja. To znači da svi sudski preteresi, sa ograničenim izuzecima, moraju biti otvoreni za javnost. Ovakav pristup glavnim pretresima na Kosovu omogućava javnosti i medijima da razumeju kako sudovi i pravosuđe dele pravdu. Zaista, ne možemo očekivati da ljudi veruju u ono što ne vide ili ne mogu da razumeju. Zbog toga novinari i javnost uopšte na Kosovu imaju pravo da prisustvuju svim glavnim pretresima i svojim očima i ušima vide i čuju kako se pravda deli. Ovo je takođe od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da suđenje svakog optuženog bude podložno javnom nadgledanju.

Sa transparentnošću je povezana odgovornost, a s obzirom na važnost vladavine prava u svakom demokratskom društvu, policija, tužilaštvo i sudovi moraju da odgovaraju za svoje postupke i da budu otvoreni na uvid javnosti. Ne treba se ničega plašiti.

S druge strane, biti proaktivan, znači da javne institucije treba da proaktivno objavljuju sve javne dokumente, bez obzira na to da li neko traži pristup ili ne, oni jednostavno treba da budu dostupni. Ovo je posebno važno za pravosudne institucije. Sve institucije treba da proaktivno objavljuju sve javne dokumente, uključujući i presude sa suđenja, u skladu sa važećim zakonodavstvom, koje inače prevazilazi zakon o kojem danas raspravljamo.

Još jedan element na koji takođe treba da obratimo pažnju, a da ga nikada ne previdimo, jeste da pravo na pristup javnim dokumentima pripada svima bez razlike. Ne bi trebalo da bude diskriminacije, bilo direktne ili indirektne, prema kome koji član javnosti, član civilnog društva, koji medij treba da dobije javna dokumenta, a koji ne. Drugim rečima, ne bi trebalo da postoji selektivna podela javnih dokumenata. Mislim da svi znamo koliko je to važno.

Takođe bih želeo da iskoristim priliku da apelujem ovog jutra na sve institucije vladavine prava, koje su ovde predstavljene, ali i one koje takođe nisu ovde predstavljene, da obezbede proaktivan pristup javnim dokumentima na svim zvaničnim jezicima Kosova, za sva lica i blagovremeno, posebno kada su u pitanju pravni predmeti koji stvaraju značajan javni interes. Javnost ne bi trebalo da čeka nedeljama ili mesecima ili čak duže na pristup. Opet, ovo je jedini način da se poveća poverenje javnosti u pravosuđe.

Na kraju, dozvolite mi da se zahvalim Agenciji za informacije i privatnost na koracima koje je već preduzela na čelu sa Krenare Sogojeva-Dërmaku kako bi se osiguralo da se Zakon o pristupu javnim dokumentima u potpunosti primeni, uključujući i rešavanje pritužbi građana u tom pogledu.

Hvala vam i unapred se radujem zanimljivoj diskusiji!