Kao svake godine, Fatime Krasniqi otišla je na spomenik svom mužu da bi obeležila osamnaestu godišnjicu njegovog nestanka u selu Qupreve e Ulet u opštini Klina, gde ona živi sa svoje troje dece.

Ona i njeni clanovi porodice nisu mogli ni da pretpostave da ce samo nekoliko dana kasnije ona biti kontaktirana od strane EULEX-a i Instituta za sudsku medicinu, ISM, u Prištini, sa vestima da su ostaci njenog pokojnog supruga Sefera Azema Krasniqija identifikovani.

Vesti su pobudile nadu kao i novi nemir u porodici Krasniqi. Poput bilo koje druge porodice nestalih sa Kosova, oni su se nadali povratku njihovih voljenih. Poput bilo koje druge porodice, dok je nada da ce oni videti svoje voljene polako nestajala, oni su se molili za kraj koji bi oznacio okoncanje njihovog dugog cekanja – sahranu.

‘Ponavljala sam sebi da možda postoji šansa da on nije potpuno nestao,’ Fatime je rekla EULEX-u.

Seferovi ostaci su identifikovani nakon ponovne ekshumacije telesnih ostataka odredenog broja drugih žrtava u selu Kralan. U stvari, Seferovi ostaci su pronadeni u usamljenom grobu druge žrtve u selu Balince, u Mališevu, gradu i opštini u Prizrenskom okrugu na Kosovu. Grob je bio ekshumiran nakon inicijative EULEX-a da ispita prethodno okoncane slucajeve u kojima je analiza DNK bila obavljena samo sa jedne kosti.


Sefer je pronaden kao rezultat napora EULEX-ovih eksperata da identifikuju oko 1.665 nestalih lica koji tek treba da budu pronadeni ili identifikovani nakon kraja rata iz 1999. godine. Prema Centru za humanitarno pravo, 4. aprila 1999 godine u selu Kralan ubijeno je 78 muškaraca, kosovskih Albanaca, zatvorenih od strane srpskih snaga. 

Uspešno identifikovanje žrtava ubijenih u masakrima poput ovog zahteva drugaciji pristup. Radna hipoteza po kojoj eksperti EULEX-a sada deluju jeste da svaki delic kosti može predstavljati drugu osobu.

Napredak u tehnikama identifikacije DNK donosi obnovljenu nadu za nastavak napora Misije da identifikuje nestala lica. Od otvaranja misije u decembru mesecu 2008. godine, forenzicari EULEX-a su integrisani u kosovske institucije, kao što je Institut za sudsku medicinu, kako bi pomogli u rešavanju takvih slucajeva.

Fatime je znala za neke prijatelje ciji su clanovi porodice ponovo ekshumirani na taj nacin, kako bi se olakšao proces identifikacije. Iako je svesna koliko traumaticne takve situacije mogu biti za porodice onih koji su umrli, Fatime je potvrdila važnost saradnje porodica bližnjih koji su vec identifikovani, kako bi dali svoj pristanak za ekshumaciju clanova njihovih porodica. To je temelj za olakšavanje identifikacije ostalih lica cija sudbina ostaje nepoznata.

‘Moja poruka porodicama koje su sahranile svoje bližnje ranije, a da nisu sto posto sigurni u njihovu identifikaciju, je da dozvole da se otvore grobovi kako bi se uradila odgovarajuca procena. Porodice se trebaju složiti kako bi se osigurala pravilna identifikacija žrtava. Za mene je bilo veoma teško, da idem da posetim prazan grob’, rekla je Fatime izražavajuci njenu zahvalnost za napore koji su doveli do Seferove identifikacije.

Iako ova odluka, i postupak, mogu biti neverovatno teški za porodice, zahvaljujuci ovim ponovnim ekshumacijama i potom analizi DNK, ljudi kao Fatime konacno mogu saznati sudbinu svojih clanova porodice.

Tarja Formisto, zamenik direktora Instituta za sudsku medicinu iz EULEX-a, je objasnila neke od najvecih prepreka prilikom identifikacije nestalih lica. ‘Mi imamo saznanja kako su ljudi nestali, ali u nekim slucajevima, informacije su veoma loše, ili uopšte i nemamo informacija. Nisu sve porodice nestalih lica dale krv, a i mnogi nestali su starije osobe, bez clanova porodice koji bi mogli da daju krv, a cak smo imali i porodice koje odbijaju da daju krv.’

Fatime je apelovala na porodice nestalih koje nisu pružile pomoc forenzicarima u procesu identifikacije dajuci uzorke krvi da pristupe i to ucine. ‘Moja poruka za porodice koje nisu dale uzorke za identifikaciju njihovih najmilijih je da treba da istupe i predaju uzorke krvi, i da ne cekaju da EULEX iste zatraži. Bez toga postaje izuzetno teško za EULEX da identifikuje vaše najmilije.’

Ukoliko clanovi porodica žele da daju takve uzorke oni mogu kontaktirati EULEX ISM i ISM službu za rad sa strankama, kao i Medunarodni komitet crvenog krsta (MKCK) u Prištini, koji ce onda pomoci porodicama u procesu dostavljanja uzoraka krvi Medunarodnoj komisiji za nestala lica (MKNL).

Iz tacke gledišta sudske medicine ostaju dodatne prepreke u identifikaciji nestalih lica. Kada se pronadu ostaci pojedinaca koji su umrli u masovnim ubistvima, strucnjaci sudske medicine moraju proci kroz dug proces prepoznavanja svakog dela kostiju pronadenih na licu mesta. Ipak, ovaj metod, kao i ekshumacija, pomogli su u identifikaciji dodatnih pojedinaca. Od rasporedivanja misije decembra 2008. godine kada je EULEX poceo da radi sa Institutom za sudsku medicinu (ISM) ostaci 495 žrtava vraceni su njihovim porodicama. Medu njima je bilo 390 osoba koje su pronadene nakon 570 opsežnih terenskih operacija i laboratorijskih analiza, autopsija i rada na identifikaciji i analiziranih skoro 2200 DNK uzoraka kostiju.     

Od septembra 2016. godine EULEX-ov ekspert za forenzicku arheologiju primenjuje geografski informacioni sistem (GIS) koji ekspertima pruža temeljnije analize u vezi sa nestalim i identifikovanim pojedincima i olakšava potvrdivanje adekvatnih uzoraka krvi od porodica svakog nestalog lica. Tehnološki napredak kao što je ovaj proizveo je rezultate koji pokazuju uspešan napredak u oblasti identifikacije nestalih lica.  

Šef EULEX misije, Aleksandra Papadopulo, potvrdila je posvecenost EULEX-a u rešavanju otvorenih slucajeva nestalih lica. ’EULEX je ovde da pomogne kosovskim institucijama da krenu napred u rešavanju spornih pitanja iz prošlosti, ukljucujuci i identifikaciju nestalih lica. Što više vremena prode teži ce biti proces identifikacije, ali sve dok smo mi ovde necemo se predati’.

EULEX koristi ovu priliku da pozove porodice koje još uvek to nisu ucinile da saraduju sa relevantnim organima davanjem uzoraka krvi za DNK analizu, što je, buduci da je toliko vremena proteklo od kada su osobe nestale, postalo osnovni uslov za uspešnu identifikaciju nestalih lica kao što je Sefer, i sve one voljene osobe sa Kosova koje se još uvek vode kao nestale 18 godina nakon završetka sukoba. 

Danas, 30. avgusta, obeležavamo Medunarodni dan nestalih. Tim povodom, EULEX koristi priliku da se seti nestalih i da izrazi saosecanje sa nedacama koje su zadesile su njihove porodice.