Mnoge ljude pred životnim izazovima savlada strah i strepnja. Medutim, pravni službenik iz EULEX-a Sandra Gudaityte misli samo na Nevolju. Nevolja je njena usvojena macka lutalica, koja ce je sledece nedelje pratiti sa Kosova u Ramalu, gde ona zapocinje novi korak u svojoj karijeri. Dok se priprema da ode sa Kosova, jedini strah sa kojim se suocava jeste kako da svom stanodavcu konacno prizna da je Nevolja kandžama pocepala kauc.

Nakon godinu i po dana rada u EULEX-u, Sandra prelazi u Koordinacionu kancelariju EU za podršku palestinskoj policiji (EUPOL COPPS) u Ramali. Uzbudena zbog onoga što buducnosti nosi, ona razmišlja o vremenu koje je provela u Prištini radeci za EULEX i putu koji ju je doveo na Kosovo.

Sandra je radila u Vrhovnom sudu i Apelacionom sudu u Palati pravde u Prištini. Kao pravni službenik, njen zadatak bio je da pregleda predmete i žalbe koji su joj bili dodeljeni, da proverava da li ima nedostataka i nedoslednosti u presudama, da priprema pravna mišljenja i savetuje sudije o koracima koje treba slediti. Ovaj rad je savršeno odgovarao Sandri, jer je oduvek želela da uci o novim krivicno-pravnim sistemima, pocevši od Sistema u njenoj zemlji Litvaniji, preko medunarodnog krivicnog Sistema, zakona na Kosovu, i uskoro i krivicnog zakona u Palestini. Ona odmah objašnjava šta joj se najviše dopada u njenom poslu: „Za mene su najzanimljiviji slucajevi ratnih zlocina i slucajevi korupcije, najteža krivicna dela za koja je EULEX nadležan”, kaže ona. I ima puno posla: Apelacionom sudu se podnosi toliko mnogo slucajeva raznolikih predmeta da posao nikada ne prestaje da bude uzbudljiv. „Ponekad rad na ovakvim slucajevima može biti težak”, kaže ona. „Stvari koje citate su neverovatno osetljive, i mogu biti poprilicno strašne. Ponekad brinem da cu postati manje saosecajna i cinicnija. Ali, to me nije sprecilo da se zaljubim u svoj posao!“

Medutim, Sandra svoje vreme na Kosovu nije provela samo za radnim stolom pregledajuci i pišuci žalbe. Kada je po prvi put stigla na Kosovo pre tri i po godine, radila je na jednom zadatku za Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u svojstvu Službenika za operacije kao šef Jedinice u okviru Kosovske agencije za imovinu (KAI). Radeci na iseljenjima, Sandra je stalno bila na terenu: direktno angažovanje sa pojedincima i rad izvan kancelarije gotovo svaki dan predstavljali su izazovno ali i uzbudljivo iskustvo za jednog pravnog službenika. „Rad na iseljenjima u okviru KAI za mene je bio u potpunosti izvan moje zone udobnosti”, kaže ona. „Medutim, tu sam naucila mnogo veština koje nigde drugo ne bih imala prilike da naucim. Narocito mi je rad sa lokalnom policijom pomogao da znatno unapredim svoje veštine za rešavanje konflikata. Zbog toga je ovaj posao bio toliko ispunjavajuc, upravo zbog mogucnosti da radim sa toliko mnogo raznolikih ljudi.’

Medutim, prelazak u EULEX Sandri je više odgovarao zbog njenih akademskih ambicija. Ona je svoju pravnu karijeru otpocela magistraturom u svojoj zemlji, Litvaniji. „Gotovo slucajno sam pocela da studiram medunarodno krivicno pravo”, objašnjava ona. Umesto da radi kao advokat u svojoj zemlji, ona je bila odlucna da traga za novim izazovima, nastavivši studije u Belgiji, Holandiji i Južnoj Koreji, kako bi završila magistraturu u medunarodnom pravu. Nakon nekoliko meseci napornog rada kao stažista u Medunarodnom krivicnom sudu u Hagu, Sandra je bila sigurna da želi da nastavi sa medunarodnom karijerom, i uspela je da tu dobije stalni posao. „Rad u MKS je za mene bio veliko dostignuce. Jedan deo mene bi želeo da se vrati, ali posle Kosova, a uskoro i Ramale, imam osecaj da bi povratak u Hag za mene mogao biti pomalo dosadan!”

Sandrin sledeci korak u karijeri bice radno mesto pravnog savetnika u EUPOL COPPS. Njena uloga bice posvecena nadgledanju u savetovanju policije i pravosuda, kao i jacanje saradnje izmedu izraelskih i palestinskih pravnih vlasti. „Moje radno iskustvo u EULEX-u i Kosovskoj agenciji za imovinu zaista me je pripremilo za ovu ulogu i spremna sam da moja iskustva na Kosovu ponesem sa sobom u Ramalu.”

„Ovdašnje lokalne institucije kojima pomažemo svaki dan postaju sve bolje i jace, stoga ima razloga za postepeno smanjenje EULEX-a”, komentariše ona. Sandra je sa zadovoljstvom radila unutar kosovskog pravosuda, a narocito je zadovoljna što se predmeti na kojima je radila privode kraju. Osecala je da je njen rad imao stvarnog uticaja. Videti opipljive rezultate koji su postignuti kroz njen rad kao pravnog službenika u EULEX-u bilo je neverovatno zadovoljavajuce. „Obogatila sam svoje pravno znanje i naucila sam da radim pod pritiskom, narocito dok sam radila na velikom broju predmeta u Palati pravde. Veštine koje sam stekla radeci u veoma zahtevnom okruženju kao što je EULEX su neprocenjive”.  Ovo je pravi trenutak da ona krene dalje, i da sve što je naucila ponese sa sobom u novu misiju sa novim izazovima. „Ramala ce narocito za jednog pravnog službenika biti fascinantan grad za rad.”

Jedan aspekt njene karijere na Kosovu koji sa zadovljstvom pominje jeste rad sa lokalnim sudijama. Saradnja sa njima cinila je izvanredno pozitivan deo njenog rada u Palati pravde. Sandri se dopadalo to što joj nijednom nisu odredili samo jednog sudiju, vec je imala prilike da radi sa mnogima od njih. „Zaista je zanimljivo videti kako razne sudije rade i kako se angažuju na predmetima, i kako njihova licnost i metode rada uticu na nacin na koji se pristupa predmetu.”

Ona posebno pominje sudije žene. „Imala sam prilike da radim sa velikim brojem lokalnih sudija žena, koje imaju samopouzdanja i veoma dobro poznaju zakon. Bilo je sjajno videti da je vaš uspeh, cak i kao žene sudije, zasnovan na zaslugama.”

Razmišljajuci o svom iskustvu kao žene koja radi u oblasti vladavine prava, Sandra pozitivno ocenjuje napredak u postizanju rodne ravnopravnosti, kako u okviru EULEX-a, tako i u pravnoj oblasti uopšte. „Iako je broj muškaraca koji rade kao pravni službenici obicno veci, diskriminacija nad ženama koje pristižu u ovo zanimanje je više pozitivna nego negativna.”

„Mislim da EULEX stoji dosta dobro u smislu održavanja perspektive rodne ravnopravnosti u svim svojim delatnostima. Konkretno, EULEX ima dobro formiran sistem osoba za kontakt za pitanja rodne ravnopravnosti, koje žele da urade dobar posao u postizanju rodne ravnopravnosti, ne samo medu pripadnicima osoblja, vec i u radu koji EULEX sprovodi ovde na Kosovu.”

„To ne znaci da ne treba još dosta toga uraditi. Ja sam kao žena nailazila na izazove radeci u drugim okruženjima, ali sve u svemu, nije bilo prepreke koju nisam mogla sama da prevazidem.”

Sandra objašnjava da je veliki deo uspeha u svojoj karijeri postigla zahvaljujuci svojim roditeljima, koji su, baš kao i ona, bili odlucni da postignu uspeh, bez obzira na prepreke. „Moji roditelju su odrasli u vreme kada je Litvanija još uvek bila deo SSSR-a. U to vreme ljudi nisu imali pristup dobrom obrazovanju ukoliko nisu bili iz uticajne porodice. Moja majka je prvo bila racunovoda, a moj otac policajac”, objašnjava ona. „Ja sam imala pet godina kada je srušen zid. Nakon što smo stekli nezavisnost, oni su se upisali na fakultet. Moja majka je sada ekonomista, a moj otac je završio pravo.”

Njeni roditelji su je oboje hrabrili da naporno radi i uspe. Oni je nisu samo podržavali u njenoj pravnoj karijeri, vec su je hrabrili da karijeru nastavi u inostranstvu. „Njihova podrška mi je zaista pomogla, ali iskreno da kažem, nije mi trebalo mnogo ohrabrenja. Oduvek sam želela sam da budem advokat!

Dok se priprema da nakon tri i po godine napusti Kosovo, Sandra kaže da ce joj najviše nedostajati priroda Kosova. Ovde je imala prilike da istraži svoju ljubav prema prirodi. „Zbog ovdašnjeg okruženja tokom mog boravka na Kosovu osecala sam dalekom zdravijom. Otkada sam se doselila ovde ne mogu da stanem!”, kaže ona. Ona je u Prištinu stigla iz Holandije, gde je najviši vrh visok tek oko dvesta metara. „U pocetku kada sam stigla ovde, jednog dana me je jedna koleginica potpuno nepripremljenu povela na pešacenje. Taj prvi put mi je bio dovoljan da se navucem. Nabavila sam odgovarajucu opremu i bacila se na ovaj sport.”

Bilo da lije kiša ili sija sunce, Sandru cete naci na planinama. Kosovo ne samo da je podstaklo njenu ljubav prema pešacenju, vec i prema fotografiji. „Ovde na Kosovu nas okružuje toliko razlicitih planinskih venaca”, kaže ona. „Svaki od njih ima razlicite pejzaže koje možete istražiti, i to ne samo tokom leta! Secam se da sam jednom prilikom umalo ostala zarobljena u snežnoj oluji u parku Grmija, a sve zbog nekoliko divnih slika.” Što je najbitnije, Kosovo je mesto gde je pronašla svoju macku, Navolju. „Zaboravite na mene, moj prvi prioritet je na nju odvedem u Palestinu!’

Sandra ima velika ocekivanja ne samo od ove sledece faze u njenoj karijeri, vec i od novog života koji ce za sebe stvoriti u Ramali. „Bilo je tako lako doci iz MKS i Haga u Prištinu, ali mislim da ce Ramala biti potpuna drugacija prica. Toliko sam navikla na Kosovo, ali sam istovremeno spremna da pronadem nova zadovoljstva i nova iskustva, i da sebi sagradim novi dom.’