U ličnom i profesionalnom životu Natalie Dawson dominirali su marljivi rad i stalno postavljanje izazova sebi. Ova tiha ali odlučna pravnica ostavlja utisak da za nju ništa nije preveliko niti premalo. Ona je podjednako sposobna da sastavi kompleksan pravni predmet za EULEX i da se baci na jogu i meditaciju na obali Indijskog okeana.

Natalie je pravna službenica u Kancelariji specijalnog tužilaštva Kosova, gde pruža podršku u krivičnom gonjenju i istrazi predmeta na Kosovu.  Njen svakodnevni rad je raznolik, i obuhvata povezivanje sa tužiocima, policijskim istražiteljima, pregled dokaznog materijala i provođenje brojnih sati nad pravnim dokumentima kako bi ocenila pravna mišljenja. S vremena na vreme, ona održava ili učestvuje u raznim EULEX radionicama i seminarima, koji imaju za cilj jačanje kosovskih institucija i njihovog osoblja.

Poreklom iz Newcastle-upon-Tyne, Velika Britanija, za sebe kaže da je u školi možda previše učila. Tek kada je upisala pravo na Univerzitetu u Durhamu opustila se i shvatila da je moguće raditi marljivo, ali i provoditi se.

Nakon što je radila kao pravni zastupnik u građanskim parnicama i završila pravne ispite u Notingemu, Natalie se vratila u svoj rodni grad i počela da radi na sudu. Tu se usredsredila na krivično pravo i zakon o zaštiti dece.

I dok Natalie opisuje svoje raznoliko radno iskustvo, od savetovanja sudija do rada sa tužiocima, svedocima i okrivljenima, jasno je da je ovo iskustvo imalo veliki uticaj na nju. Dok su njeni prijatelji pauzirali koju godinu kako bi putovali, ona sebe opisuje “kao zadovoljnu u svojoj zoni komfora, radeći na sudu”. Međutim, nakon više od 8 godina, bilo joj je jasno da je bilo vreme da sebi nađe novi izazov negde drugde.

Slučajno je naišla na prijavu za posao u EULEX-u na Kosovu i odlučila je da pokuša i prijavi se. Raditi u inostranstvu i pomogatai u udaljenoj zemlji uvek joj je zvučalo zanimljivo i smatrala je da je ovo bilo pravo vreme za to.  

Natalie priznaje da je u svakoj fazi, od užeg izbora do intervjua mislila da neće dobiti posao. „U svakoj fazi sam mislila da će to biti poslednja i da je dotle sve to bilo samo dobro iskustvo”, priseća se ona skromno. Na njeno iznenađenje, ponuđen joj je posao u Misiji EULEX.

Prvu godinu u EULEX-u provela je radeći na Apelacionom sudu kao pravni službenik i bilo je to vreme kada je zaista uživala u svom poslu. Prisećajući se tog vremena, ona kaže da i pored toga što je posao bio veoma zahtevan, sa mnogo raznolikosti, ima puno lepih sećanja sa izuzetnom ekipom. Na kraju njenog ugovora, Natalie je smatrala da još uvek nije bilo vreme da ode i želela je da i dalje ostane ovde. U 2014. godini prihvatila je ponudu da radi kao pravni službenik u KSTK, i s osmehom naglašava da je ovo bilo “korisno, izazovno i konstantno promenljivo iskustvo”.

Njeno iskustvo na Kosovu je bilo burno, jer za Natalie nije bio dovoljan samo zahtevan posao. Ona je preuzela dodatnu odgovornost i pronašla sebi još jedan izazov. U slobodno vreme je završila i magistraturu u oblasti međunarodnih ljudskih prava i humanitarnog prava, zasnivajući svoju tezu na svom iskustvu na Kosovu.

U razgovoru o svim njenim dostignućima, Natalie ima jasnu viziju o vladavini prava. „Zaista me motiviše pokušaj da javnosti pružim transparentnu percepciju o tome šta pravosudni sistem radi. Na kraju krajeva, mi radimo za ljude, ne samo za sebe, već za sve”.

Natalie je jasno da nije došla na Kosovo misleći da sama može da promeni stvari, već se nadala da zaista može doprineti većem naporu da se uspostavi vladavina prava na Kosovu. Natalie objašnjava da je njen krajnji cilj jednostavno pravda, navodeći: „da može zvučati kao kliše, ali ako postoji nešto što ne podnosim, to je nepravda; i zbog toga se bavim ovim poslom.” Ona opisuje kako joj je posao doneo mnoge izazove i podjednako velike frustracije, međutim pozitivnost, optimističnost i usredsređenost na ono što je pravedno i fer su pomogli joj da se suoči kako sa svojim dostignućima, tako i sa izazovima.

Natalie se nije zaustavila u svojim akademskim i profesionalnim dostignućima; ona je istražila i druge oblasti. Ona je tri godine zaredom učestvovala u dobrotvornoj akciji Biciklom kroz Kosovo za decu; godišnja akcija vožnje bicikla 500km i penjanja 6000 metara. Ona je svake godine pomogla u prikupljanju hiljada evra za Porodilište Prištinskog Univerzitetsko-kliničkog centra. Ova akcija je fizički i psihički neverovatno teška, ali ona kaže: “kada sam videla kako se bolnici uručuje oprema i šta to znači za njih – vredelo je”.

Fizička kondicija je važna i u svoje slobodno vreme ona uživa u trčanju i vožnji bicikla. lpak, ovih dana ćete je verovatno naći kako radi jogu u Joga studiju Suada u Prištini, ili čak i kod kuće. Nakon nekoliko godina vežbanja, ona je nedavno postala akreditovani instruktor joge, a za ovo iskustvo kaže da je “neverovatno zahvalna i da se oseća privilegovanom da može da ga podeli sa drugima”. 

Natalie uskoro odlazi sa Kosova, a razlog tome je što smatra da je nakon 4 godine provedene ovde sada pravo vreme da obuje novi par cipela. Sledeće na njenom spisku je da se smesti u London; grad koji je često posećivala, ali nikada nije živela u njemu. Ovo je početak novog poglavlja u njenom životu.

Iako jedva čeka da se preseli u London, gde će nastaviti svoju pravničku karijeru, imenovana za specijalnog tužioca, neće joj biti lako da ode. „Odluka da dođem ovde je najbolja stvar koju sam ikada uradila. Nedostajaće mi Kosovo. Jedan deo mene će uvek ostati ovde”, objašnjava ona s ponosom.

Da nije radila ovde, ne bi mogla da poseti Kosovo i Balkan i nauči toliko toga o kulturi ovog mesta. Na Kosovu joj se najviše dopada to što uvek pronađe neko novo mesto da istraži. „Obožavam da posećujem gradove u regionu  kako bi zaista razumela kakav je život ovde. Potpuno je drugačije od turističkih aranžmana i posećivanja nekog glavnog grada”, kaže ona. Svoja putovanja po regionu i vikende u Albaniji, Crnoj Gori i Grčkoj ona opisuje ovako: „Najviše volim da obilazim pijace i da vidim domaće proizvode, a i da probam domaću kuhinju. Ovde sam iskusila predivne i posebne trenutke”.

Razmišljajući o vremenu provedenom na Kosovu, nada se da je uspela da doprinese pozitivnim promenama. „Ako neko može da uradi nešto malo, onda se nadate efektu grudve snega. Da se ta dobra promena proširi. To je veoma idealistički”, priznaje ona, “ali ako nemate nade, u čemu je onda poenta”.

Natalie se sprema da svoj život na Kosovu ostavi iza sebe dok se priprema za još jedan izazov. Nada se da će se lako privići na život u Londonu, i napretku u karijeri. Vraća se u svoju zonu komfora u UK puna samopouzdanja sa Kosova.