Na kosovski Nacionalni dan nestalih lica, Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) potvrđuje svoju posvećenost i obavezu da podrži ostvarenje prava porodica 1,621 nestalog lica da znaju istinu o sudbini svojih najmilijih. Da bi to učinili, EULEX i nevladina organizacija Resursni centar za nestala lica (RCNL) organizuju niz informativnih sesija širom Kosova sa članovima porodica nestalih tokom i neposredno nakon rata na Kosovu.

Ove sesije uz podršku RCNL služe kao platforma za rođake nestalih lica i eksperte EULEX-a da otvoreno razgovaraju o prošlom i sadašnjem mandatu Misije, radu različitih forenzičkih stručnjaka, glavnim izazovima sa kojima se forenzički stručnjaci susreću u potrazi za nestalima i podršci koju EULEX pruža svojim lokalnim kolegama u Institutu za sudsku medicinu (ISM) u pronalaženju, identifikaciji i predaji posmrtnih ostataka nestalih lica njihovim porodicama.

„Porodice treba da znaju istinu i niko nema pravo da im to uskrati. Ovo je prilika da porodice dobiju neke odgovore", rekao je Bajram Ćerkinaj, izvršni direktor RCNL, dok je Negovan Mavrić, zamenik direktora RCNL, istakao: „Pitanje nestalih lica je humanitarno pitanje i mora se tretirati isključivo kao takvo. Sa porodicama nestalih mora se postupati iskreno, dostojanstveno i s poštovanjem."

Ističući pravo porodica nestalih da saznaju istinu, savetnica EULEX-a za ljudska prava, Valentina Vitali, napomenula je da porodice nestalih imaju pravo da od relevantnih institucija traže informacije o svojim slučajevima, dodajući da te institucije imaju obavezu da pruže informacije, pod uslovom da to ne ugrožava istragu.

Zamenik direktora ISM i forenzički arheolog EULEX-a, Javier Santana, elaborirao je izazove sa kojima se susreću forenzički stručnjaci u procesu utvrđivanja sudbine nestalih lica sa Kosova: (a) činjenicu da su počinioci značajan broj nestalih lica sahranili u malim, tajnim grobnicama, ili čak na grobljima da bi otežali potragu za nestalim licima i sakrili dokaze o tim zločinima, (b) nedostatak novih i verodostojnih informacija o lokaciji grobnica, (c) činjenicu da nisu sve porodice nestalih lica dale uzorke krvi za analizu DNK, čime je stručnjacima otežana identifikacija posmrtnih ostataka, i (d) pitanje pogrešnih identifikacija. Nakon rata, tela su identifikovana na sažet način, na primer na osnovu fotografija ili odeće, što je rezultiralo greškama kojima je danas teško ući u trag i ispraviti ih.

EULEX-ova forenzička antropološkinja Luísa Marinho rekla je da su stručnjaci EULEX-a od početka svog mandata sproveli 725 terenskih operacija i 197 ekshumacija, koje su rezultirale identifikacijom 332 nestala lica. „Ove brojke ne znače mnogo onima koji još nisu pronašli svoje voljene. Međutim, oni ukazuju na dosadašnji rad i ukazuju na našu posvećenost da nastavimo sa ovim poslom, kako bismo porodicama nestalih pružili neke odgovore“, zaključila je Marinho.

U znak saosećanja na patnju i mrak u kome već više od 23 godine žive rođaci 1.621 nestalog lica, EULEX će se pridružiti inicijativi nekoliko kosovskih nevladinih organizacija i ugasiće svetlo u svom sedištu večeras u 20.30 na pet minuta.