Naslovna  BreadCrumbTrailerKancelarija za informisanje  BreadCrumbTrailerVesti  BreadCrumbTrailerIntervju Tarje Formisto, zamenice direktora...

Intervju Tarje Formisto, zamenice direktora Instituta za sudsku medicinu

10. avgust

Deutsche Welle je 7. avgusta objavio intervju sa Tarjom Formisto, EULEX-ovom zamenicom direktora Instituta za sudsku medicinu.

Formisto govori o više od jedne decenije rada Misije na utvrđivanju sudbine nestalih lica.

DW: Tema nestalih na Kosovu – a reč je o više od 1.640 osoba – već više od dve decenije je jedna od najvažnijih u odnosima Beograda i Prištine. Kako Euleks nastoji da pomogne da se nađe rešenje?

Tarja Formisto: Tema nestalih osoba je jedna od najpogubnijih kada je reč o sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Za vreme tih sukoba, tela su sakrivana kako bi se sakrili dokazi i izbegle kazne za one koji su počinili zločine. Nažalost, ni Kosovo nije bilo izuzetak i danas imamo više od 1.640 osoba iz svih zajednica koje su nestale.

Od početka mandata Euleksa na Kosovu 2008 – to jest, gotovo deset godina nakon početka sukoba – pa do danas, naš iskusan tim forenzičkih stručnjaka, koji je deo Kosovskog instituta za forenzičku medicinu, 653 puta je bio na terenu s ciljem lociranja nestalih osoba. Identifikovano je 456 individua, uključujući 316 nestalih osoba. To je bilo moguće zahvaljujući dobroj saradnji sa kosovskim i srpskim institucijama, baš kao i sa međunarodnim institucijama, kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta ili Međunarodna komisija za nestale osobe. Ponosna sam na rad mog tima i mi ćemo nastaviti da činimo sve kako bismo saznali sudbinu nestalih i pružili potrebne odgovore njihovim porodicama.

Kosovske vlasti se stalno žale da Beograd ne informiše otvoreno o nestalim osobama, te da se tela još nalaze u masovnim grobnicama u Srbiji. Srbija to ne priznaje. Šta bi moglo da se učini da bi se stvari pokrenule?

Da bi se postigao napredak i utvrdila sudbina nestalih, potrebna je spremnost obeju strana da razmenjuju informacije, da se kreću napred i rešavaju slučajeve. Euleks je tu da to pomogne i podrži obe strane u razmeni informacija, ali tranziciona pravda je proces u kojem moraju da učestvuju obe strane, koje moraju da se angažuju na svim nivoima, moraju da budu spremne da sarađuju i da razmenjuju informacije kako bi porodice nestalih dobile odgovore na koje očajnički čekaju. Kosovo i srpske institucije bi trebalo da pokažu više volje za razmenom informacija. Više smo nego srećni što nastavljamo sa olakšavanjem tih napora na terenu. 

Vaši eksperti su dakle radili sa Beogradom, šta je danas Vaš zaključak? Smatrate li da Beograd zadržava informacije o nestalim osobama kao što to na Kosovu kažu?

 Naša saradnja, kako sa kosovskim, tako i sa srpskim institucijama je dobra. Još jednom, institucije obeju strana bi trebalo da ulože veći trud i pokažu veću volju za razmenom informacija. Svako bi imao koristi od veće transparetnosti kada je reč o nestalim osobama. Ako ne date informacije koje imate o nestalima, neće ni dobiti nikakve informacije. Konkretan primer saradnje sa srpskim vlastima je rad našeg tima u Kiževku, velikom kamenolomu u Srbiji. To je mesto gde se nadamo da će nam snimanje iz vazduha pomoći da lociramo ostatke nestalih osoba. Čim nam pandemijska situacija dozvoli da nastavimo s radom, nastavićemo s procenom situacije na mestu gde bi, sudeći po snimcima iz vazduha, ostaci trebalo da se nalaze.

Ali koliko su realne šanse da se tela nestalih osoba nađu posle 20 godina?

 Više od 20 godina je zaista dug period za rođake, partnere ili roditelje koji ne znaju istinu Na nesreću, to nije neuobičajeno. Imamo slučajeve u Bosni i Hercegovini gde porodice više od 6.500 nestalih osoba još uvek čekaju na odgovore, baš kao i one na Kosovu. Traganje za nestalima nakon oružanih sukoba je bolan, komplikovan i dugotrajan proces. Da bismo našli i identifikovali više nestalih osoba, potrebne su nam kredibilne informacije. Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da nastavimo s radom na ekshumacijama kada to bude dopustila pandemijska situacija. Uprkos teškim okolnostima, ovog proleća smo ipak uspeli da pomognemo našim kosovskim partnerima da uspešno ekshumiraju posmrtne ostatke jedne nestale osobe na Zapadu Kosova. 

Da li ste identifikovali to lice i obavestili porodicu?

Ovaj konkretni proces identifikacije je sada u ranoj fazi, zbog toga još nije poslat dokaz DNK. Obično je potrebno 3-6 meseci da se uzorci DNK podudaraju. 

Koji su po vama razlozi zbog kojih nisu pronađena tela više od 1640 ostalih lica?

Postoji nekoliko razloga zašto je broj nepronađenih još uvek veći od 1640. Kao prvo, nedostaju nove i kredibilne informacije u lokalizaciji grobnica. Kako vreme prolazi sve se više informacija gubi, a ljudi se više nesećaju veoma tačno događaja. Osim toga, ima i slučajeva kada ljudi ne žele da daju infromacije zbog straha ili zbog svoje bezbednosti. Ekipa naše Misije zajedno sa našim kolegama na Kosovu mogu da provere lokacije samo kada imaju kredibilne informacije o njihovoj tačnoj lokaciji. Još jedna važna stvar jeste da nisu sve porodice nestalih lica dale uzorak krvi za analizu DNK. Da bi bili uspešni u identifikaciji lica, potrebni su nam uzorci krvi. Ali ovi izazovi nas ne obeshrabruju, ni nas kao ekipu EULEKS-a niti naše lokalne kolege.

Euleks je zajedno sa srpskom policijom radio na verifikaciji lokacija na kojima se smatra da su masovne grobnice. Gde bi se mogle nalaziti te masovne grobnice?

Ima više od 1.640 nestalih osoba koje još uvek nisu evidentirane na Kosovu. Neke od njih bi mogle biti u masovnim grobnicama, neke bi mogle biti u manjim, tajnim grobnicama, a neke bi mogle biti i na grobljima na različitim lokacijama. Oko 50 odsto identifikovanih nestalih osoba su ekshumirane sa grobalja. Kao što sam rekla, od početka našeg mandata 2008. pa do danas, identifikovali smo 316 nestalih osoba. Pored toga, u prištinskoj mrtvačnici nalazi se oko 300 tela i mi pomažemo kosovskim vlastima da reše to pitanje. 

Govori se i spaljenim telima u Trepči ili Boru. Da li vi imate informacije o tome?

Ukoliko postoje kredibilne informacije o tome, policija i tužilaštvo bi trebalo da sprovedu dalju istragu. Naš rad u sudskoj medicini vrši se na nalog Specijalnog tužilaštva Kosova. 

Kako Vaši eksperti rade na nalaženju i identifikaciji tela?

Sve počinje verodostojnim informacijama o nekoj oblasti. Te informacije sravnjujemo s listom nestalih osoba na tom području i drugim informacijama koje bi mogle da nas dovedu do mesta gde se nalazi grobnica. Tamo gde je to moguće, koristimo satelitske slike na kojima bi mogle da se vide promene u pejzažu. Kada odredimo lokaciju, prelazimo na terenski rad na ekshumacijama i rekonstrukciji posmrtnih ostataka. Kada se rekonstrukcija završi, obavlja se autopsija i iz uzoraka kostiju se dobija profil DNK. Ukoliko su rođaci ili nestale osobe prethodno dale uzorak krvi, mi te uzorke sravnjujemo sa tim nalazima i ako se poklapaju, proces identifikacije je završen. Tada informišemo porodice o nalazu i isporučujemo im posmrtne ostatke.

Koliko traje čitav ovaj proces?

Kao što sam rekla, ovaj proces je složen i zahteva mnogo vremena. Identifikacija jednog lica može trajati mesecima, pa i godinama. Naš najveći problem je kako postupati sa skrivenim grobnicama. U vreme kada je počeo sukob na Kosovu, znalo se da su se masivne grobnice mogle videti iz vazduha. Zbog toga su autori zločina sakrili tela u manje, skrivene grobnice, čak i na uobičajenim grobljima, kako bi otežali traganje za nestalim licima. Još jedan veliki problem je što nisu svi rođaci dali uzorke krvi. A to je presudno za proces. Uz to, neka od nestalih lica su starije životne dobi, bez članova porodice koji bi mogli dati uzorke krvi. Ali postoje i porodice koje odbijaju da daju uzorak krvi. Postoje i slučajevi kada lica koja identifikujemo možda nisu prijavljena nestalim. Ponekad su ta lica strani borci i nema krvnih dokaza na osnovu kojih bi se mogli identifikovati. 

Na kraju, otvoreno pitanje nestalih lica već godinama je ozbiljna prepreka pomirenju Srba i Albanaca. Šta mislite još koliko dugo će ovo ostati otvorena rana? 

Problem nestalih je pitanje ljudskih prava. Ljudsko pravo rođaka nestalih je da saznaju šta se desilo sa njihovim bližnjim. To ne sme biti politizovano niti postati deo političkih agendi. Kontinuiran rad na rasvetljavanju sudbine nestalih će promovisati pomirenje u čitavom regionu. Bez nalaženja nestalih osoba, pomirenje će trpeti štetu i neće moći da se uspostavi trajni mir na Zapadnom Balkanu. 

Link za intervju: https://www.dw.com/sr/tarja-formisto-problem-nestalih-ne-sme-biti-politizovan/a-54483081  

Natrag

Kancelarija za informisanje