Vesti

Intervju sa zamenicom ministra pravde Kosova, Nitom Šaljom

09. decembar 2021. god.

Zamenica ministra pravde Kosova, Nita Šalja govori o ogromnom značaju koordinisanog odgovora svih relevantnih aktera kako bi se eliminisalo rodno zasnovano nasilje.

Kompletan intervju, koji je deo zajedničkih aktivnosti EULEX-SPEU u okviru kampanje 16 dana aktivizma, pročitajte ovde:

1. Kao prvo, kako se zove fenomen: nasilje u porodici? Rodno zasnovano nasilje? Seksualno nasilje? Nasilje nad ženama?
 
Šalja: „Nasilje je složen i višestruki fenomen, koji obuhvata širok spektar često promenljivih emocionalnih i fizičkih ponašanja, situacija i odnosa između žrtve i počinioca. Kao takvo, postoji potreba da se unapredi naučno razumevanje ovog fenomena i preduzmu koraci da se ovi oblici nasilja definišu zakonom. Novi Krivični zakonik vodi nas korak napred ka boljem razumevanju i borbi protiv ove pojave definisanjem „nasilja u porodici“ kao posebnog krivičnog dela. Drugi oblici nasilja mogu se naći u ovoj ili drugim odredbama Krivičnog zakonika. Postoji potreba za sveobuhvatnim i multisektorskim pristupom ovom složenom društvenom problemu, pri čemu izvršna vlast, organi za sprovođenje zakona i sudstvo imaju ključnu ulogu.“
 
2. U svom portfelju imate veoma važna pitanja, uključujući i veting. Koliko je borba protiv nasilja nad ženama važna na dnevnom redu Ministarstva pravde?  
 
Šalja: „Vizija ove Vlade je da ima nezavisan, nepristrasan, efikasan i profesionalan pravosudni sistem. Proces vetinga ili provere je mehanizam kroz koji verujemo da ćemo moći da izgradimo tužilaštvo i pravosuđe koje je efikasno, bez uticaja i jednako za svakog građanina naše Republike. A ovo je samo jedan od pet strateških ciljeva Ministarstva pravde. Sprečavanje i rešavanje nasilja u porodici još jedan je strateški cilj, jednako važan i izazovan; i posvećena sam uspešnom ostvarenju istog.“
 
3. Vi predvodite izradu Nove nacionalne strategije za borbu protiv ovog fenomena, kako uspevate da koordinirate sve institucije i interesne grupe?

 
Šalja: „Tako što održavamo što više diskusija, sa što više pojedinaca. Ovo je Strategija u kojoj je dragocen i važan doprinos civilnog društva, medija, i svakog građanina republike. Pored dve održane radionice Radne grupe, pozvala sam na konsultativne sastanke sve zaposlene koji rade u organima koji se bore protiv ove pojave. Do sada je održano 11 konsultativnih sastanaka sa više od 200 osoba. Cenim pozitivan odgovor svih zainteresovanih strana, kao i međunarodnih strateških partnera koji su svojom stručnošću i na druge načine pomogli u izradi Strategije.“
 
4. Zašto je ona važna? Šta će se ovom Strategijom u praktičnom smislu promeniti za žrtve nasilja?
Šalja: „Strategija se zasniva na viziji: „Društvo u kojem su svi bezbedni i jednaki i žive bez straha ili pretnje od nasilja u porodici i nasilja nad ženama, u cilju sprečavanja i netolerisanja nasilja, zaštite i reintegracije žrtava i pozivanja počinilaca na odgovornost.” Kao takva, ona obuhvata aktivnosti usmerene pre svega na sprečavanje nasilja, jačanje institucionalnog odgovora u zaštiti i postupanju sa žrtvom, te obezbeđivanje održive rehabilitacije i reintegracije žrtava.“
5. Nedavna presuda kojom je silovatelj 15-godišnje devojčice osuđen na samo nekoliko meseci zatvora izazvala je bes na Kosovu. Možete li vi, kao nacionalni koordinator, da uradite nešto povodom ovih niskih kazni?
 
Šalja: „Neverovatno niske kazne izrečene počiniocima nasilja u porodici podstiču me da preduzmem mere i kao nacionalni koordinator i kao zamenik ministra pravde. Kao nacionalni koordinator, koristim mehanizam međuministarske radne grupe da o njima razgovaram sa predstavnicima Tužilačkog i Sudskog saveta, postavljam pitanja i očekujem reakciju TSK-a i SSK-a. Tokom izrade Nacionalne strategije insistirala sam na tome da se kao specifična aktivnost uvrsti „strukovni pregled za optužnice i kazne“. Strukovni pregled je proces u kojem nezavisni tužioci i sudije analiziraju određeni broj tužilačkih optužnica i odluka sudija, kako bi utvrdili izazove i dali preporuke za buduću primenu zakona. Možemo očekivati da vidimo prikladnije kazne ako sudovi slede primer tužilaštva i zaduže specijalizovane sudije da se prvenstveno bave predmetima nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Ovo je još jedna aktivnost uključena u Nacionalnu strategiju. Kao zamenicu ministra pravde, ovo me ubeđuje u neophodnost da se krene dalje sa procesom vetinga, mehanizmom koji će obezbediti profesionalizam, etičnost i pravedno pravosuđe.“
 
6. Nasilje u porodici je fenomen rasprostranjen širom sveta. Šta Kosovo može da nauči od drugih zemalja, posebno od zemalja u regionu?
 
Šalja: „Kosovo može da uči iz dobrih praksi zemalja u regionu, oponašajući ono što funkcioniše. Pokušavam da identifikujem efikasne prakse i prilagodim ih našem kontekstu. Tražila sam informacije o prihvatilištima za žrtve seksualnog uznemiravanja širom Severne Makedonije i oslanjam sam se na znanje stručnjaka iz Albanije u vezi sa ovom pojavom.“
 
7. Prihvatilišta za žrtve NP/RZN su godinama nedovoljno finansirana, šta vlada čini da ih natera da rade kao pravi alternativni smeštaj u koji žrtve mogu da imaju poverenja?
 
Šalja: „Shvatajući nedostatak finansijske stabilnosti za prihvatilišta, tim u Ministarstvu pravde radi na otvaranju budžetske linije za prihvatilišta. Zalažemo se da prihvatilišta ne budu samo „prihvatilišta“ u stambenom smislu, već i mesto u kojem će se žrtve osećati bezbedno i zaštićene, gde će imati priliku da sprovode različite aktivnosti i pomažu u ličnom i finansijskom osnaživanju.“