Dana 27. aprila obeležava se Nacionalni dan nestalih lica na Kosovu. Zamenica direktora Kosovskog instituta za forenzičku medicinu i ekspert EULEKS-a, Tarja Formisto, dala je intervju za dokumentarni film na Kanalu 10 pod nazivom „Potraga za nestalim licima”, gde je govorila o radu misije na pronalaženju nestalih lica i šta iziskuje ovaj složen i osetljiv proces.

„Gledam ko je i kada ekshumiran, ko je identifikovan i kakve ostatke imamo u mrtvačnici. Tokom provere, shvatila sam da za neke posmrtne ostatke nije sprovedeno testiranje DNK i da pojedini ostaci nisu pripadali nestalim licima. Kada je ovo učinjeno, shvatila sam da su mi potrebne i informacije o nestalim licima, o tome kako su nestala i kakvim se informacijama raspolagalo o njima ante mortem (pre smrti). Ovo je bio naredni korak. Verovali ili ne (…) jednom smo utvrdili da je jedna nestala osoba u stvari živa i da živi u Nemačkoj. Dakle, uverili smo se da je važno videti ko je prijavljen kao nestalo lice, njihovo poreklo, i da li je njihova porodica dala uzorak krvi Međunarodnoj komisiji za nestala lica (ICMP-u)”, objasnila je Formisto.

DNK analiza posmrtnih ostataka je presudna u postupku identifikacije. „Jedini način za utvrđivanje posmrtnih ostataka je uzeti uzorke i sprovesti DNK testiranje. Na ovaj način, uspeli smo da dobijemo nove identifikacije iz svih masakara. Forenzički timovi, koji su radili na Kosovu tokom 1999. godine su takođe izgradili osnovu za naš dalji rad,” rekla je Formisto.

Takođe je izjavila da oko 50 procenata nestalih lica na Kosovu je pronađeno na grobljima. Svake godine, kada bi se neka grobnica otvorila i kada bi se utvrdilo da je već popunjena, tim forenzičara EULEKS-a bi odmah bio pozvan da proveri da li ostaci ukazuju na to da bi mogla biti reč o slučaju neke nestale osobe. Bilo je i slučajeva gde su ostaci bili odvojeni na različitim lokacijama. „Na primer, 2014. godine, kada smo radili na masovnoj grobnici Rudnica, pronašli smo posmrtne ostatke 54 osobe. U jednom slučaju smo samo pronašli dva mala fragmenta lobanje. Kada smo uspeli da dobijemo DNK profil, porodica te osobe nije želela da sahrani svoju voljenu osobu bez ostatka njenog ili njegovog tela. A ostatak tela smo pronašli u Kiževku”, objasnila je Formisto dodajući da razrešavanje slučajeva nestalih lica „zavisi od toga šta imate na početku procesa”.

Osim toga, ona poziva i srpsku i kosovsku Komisiju za nestala lica i ove dve vlade da budu transparentne, da razmenjuju potrebne informacije, i učine sve što je u njihovoj moći za porodice nestalih lica. Takođe, poziva i ljude koji imaju informacije da se jave, a porodice da daju krv kako bi omogućile postupak identifikacije.

„Svedoci ne bi trebalo da se boje, niti da se osećaju ugroženo. Trebalo bi da se osećaju bezbedno i da smeju da se jave sa informacijama, ukoliko njima raspolažu. Zato što radimo iz humanitarnih razloga, i ne gonimo nikoga. Samo želimo da pronađemo nestala lica”.

Ponekad porodice oklevaju da daju krv jer strahuju da će time biti izgubljena i poslednja nada da njihova voljena osoba bude pronađena živa. Ali, prema rečima Formistove, davanje krvi je presudno kako bi se porodicama završio njihov bolan put ka pronalaženju svojih voljenih koji su nestali.

Ostali intervijuisani sagovornici koji su bili deo ovog dokumentarnog filma su: Saranda Bogujevci, Podpredsednica skupštine Kosova; Naim Ćeljaj, Ombudsman; Arsim Grđaljiu sa Kosovskog instituta za forenzičku medicinu; Ibrahim Makoli iz Vladine Komisije za nestala lica; Drita Hajdari iz Specijalnog tužilaštva Kosova (STRK); Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo; Negovan Mavrić iz Resursnog centra za nestala lica; i Luigj Ndou iz Međunarodne komisije za nestala lica.

Ceo dokumentarni film je dostupan ovde