Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) predstavila je 18. maja svoj Izveštaj o nadgledanju primene uslovnog otpusta na Kosovu. Uslovni otpust se odnosi na puštanje zatvorenika na slobodu pod nadzorom pre isteka pune kazne. Osmišljen je da pruži pojedincima priliku da se postepeno reintegrišu u društvo pod određenim uslovima. Uslovni otpust je jedna od najefikasnijih i najkonstruktivnijih mera za sprečavanje ponavljanja prestupa, omogućujući pojedincima planiranu, potpomognutu i nadgledanu integraciju u njihove zajednice. EULEX-ov izveštaj “Primena uslovnog otpusta na Kosovu: nalazi i preporuke”, koji pokriva period od marta 2022. do septembra 2022. Godine, zasniva se na nadgledanju šest odabranih korektivnih ustanova u kojima se godišnje podnosi veliki broj molbi za uslovni otpust, i sadrži nalaze i konkretne preporuke kosovskim vlastima o primeni uslovnog otpusta. Uprkos nedavnom ažuriranju kosovskog zakonodavstva i činjenici da, generalno, kosovsko pravosuđe priznaje prednosti uslovnog otpusta, neki aspekti u vezi sa uslovnim otpustom koji se preporučuju u međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima još uvek nedostaju. Stoga, ovu meru treba promovisati i učiniti dostupnom u praksi svim kandidatima koji ispunjavaju uslove, posebno u slučaju maloletnika i žena. U svom uvodnom obraćanju, šef misije EULEX Kosovo, Lars-Gunnar Wigemark, rekao je da je puštanje kvalifikovanih pojedinaca koji su pokazali svoju spremnost za reintegraciju efikasan način upravljanja zatvorskom populacijom i usmeravanja resursa ka onima koji predstavljaju veći rizik po javnu bezbednost. „Ovo takođe omogućava svima da uspostave ravnotežu između kazne i rehabilitacije, obezbeđujući da prioritet stavimo na javnu bezbednost I istovremeno promovišemo potencijal za promene“, kazao je Wigemark, dodavši: „Prihvatajući i podržavajući principe uslovnog otpusta, nadamo se da ćemo moći da doprinesemo pravosudnom sistemu na Kosovu, koji takođe može da se rehabilituje, što na kraju vodi ka bezbednijoj zajednici za sve.”

Komentarišući o značaju ovog pravnog instrumenta, ministarka pravde Kosova, Aljbuljena Hadžiu, je kazala: “Krivično pravosuđe je okosnica pravnog sistema. Zatvor ne bi trebalo da bude jedina mera za javnu bezbednost, posebno kada su u pitanju krivična dela koja ne predstavljaju visok društveni rizik, već treba koristiti uslovni otpust.” Ona je takođe podvukla da “uslovni otpust nije samo pravni, već i ljudski, odnosno human proces.” „Ako je osuđena osoba pokazala dobro ponašanje i prihvatila svoju odgovornost, onda bi trebalo da postoji mogućnost uslovnog otpusta“, objasnila je Hadžiu, ističući potrebu da se dodatno unapredi mehanizam uslovnog otpusta: „Radimo na poboljšanju uslovnog otpusta, na ispunjavanju standarda. Jedna od najčešćih pritužbi zatvorenika odnosi se na odluke Komisije za uslovni otpust, smatra se da su to standardne odluke i da se većina molbi odbija bez razloga“.

Predstavljajući nalaze i preporuke izveštaja, šefica korektivne jedinice EULEX-a, Ritva Vahakoski, kazala je: „Međunarodni instrumenti o ljudskim pravima jasno priznaju značaj uslovnog puštanja na slobodu kao delotvorne i konstruktivne mere za sprečavanje ponavljanja krivičnog dela i promovisanje povratka. Kosovsko zakonodavstvo u principu podržava ovaj stav, ali ga ne preobraćuje u ispravnu i pravilnu upotrebu ove mere u praksi, a i onda kada se primenjuje ima velikih nedostataka posebno kada su u pitanju maloletnici i žene “. U ovom izveštaju se konkretno daju sledeće preporuke za podršku kosovskim institucijama u zaštiti ljudskih prava zatvorenika i promovisanju njihove reintegracije u društvo:

• Da se u kosovsko zakonodavstvo uvedu Pekinška pravila, koja omogućuju da se maloletnim prestupnicima odobri uslovni otpust što je ranije moguće, kako bi se umanjile negativne posledice zatvaranja i rizik od ponavljanja prestupa.
• Komisija za uslovni otpust (KUO) treba da se pridržava Bankoških pravila, tj. da uzme u obzir sve starateljske obaveze zatvorenica, kao i njihove specifične potrebe za društvenu reintegraciju.
• KUO treba da pruži jasno opravdanje u svom odgovoru na osnovu individualne procene svakog podnosioca molbe.
• Odluke KUO treba da budu napisane na jeziku na kojem su napisane podnesene molbe, u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika.
• Zatvorenicima treba dozvoliti da pročitaju ocenu molbe pre podnošenja KUO.

Komentarišući izveštaj, Ismailj Dibrani, vršilac dužnosti generalnog direktora Korektivne službe Kosova, zahvalio se EULEX-ovom timu za praćenje što je strateški partner Korektivne službe i na njihovom veoma profesionalnom radu u razmatranju ovih slučajeva, navodeći da: „Ovaj izveštaj o nadgledanju će nam poslužiti kao vodič za sve identifikovane nedostatke”. Dibrani je naveo uspešan primer rehabilitacije maloletnika u kontaktu sa zakonom i ukazao na relevantnost i delotvornost uslovnog otpusta za maloletnike, ističući: „Mislim da bi Komisija za uslovni otpust trebalo da tretira ove slučajeve sa posebnom pažnjom.“

Aljbert Zogaj, predsedavajući Sudskog saveta Kosova, istakao je da su ovakvi izveštaji, koji sadrže praktične preporuke za poboljšanje određenih pitanja, od velikog značaja, navodeći da: „Misija EULEX ima najprofesionalniju tradiciju izrade izveštaja o nadgledanju, visoku objektivnost, neophodne informacije i pouzdanost. Dakle, u ovom kontekstu, ovaj izveštaj se poklapa i sa važnim trenucima u procesu same Komisije za uslovni otpust i postupku Komisije za uslovni otpust, zbog zakonskih promena koje su se desile 2022. godine. Imamo novu Komisiju za uslovni otpust i takođe su uspostavljeni posebni profesionalni kriterijumi“. Zogaj je ukazao i na potrebu saradnje nadležnih institucija prilikom primene mere uslovnog otpusta. „Uslovni otpust povezuje institucije jedne sa drugima, pa je saradnja na tom planu veoma neophodna“, kazao je on i dodao da aktivnosti nadgledanja koje sprovode i druge institucije „čine ovaj izveštaj još potpunijim prikazivanjem situacije iz svih uglova“.

Arsim Tahiri, generalni direktor Probacione službe Kosova, predstavio je ulogu svoje agencije u postupanju sa uslovno puštenim licima, objašnjavajući da Probaciona služba Kosova, kroz nadzor i pružanje profesionalnih usluga, omogućava njihovu bezbednu reintegraciju u zajednicu. „Probaciona služba sav svoj rad usmerava na podizanje nivoa ovog institucionalnog mehanizma u sistemu kazni, alternativnih kazni i nadzora lica na uslovnom otpustu iz zatvora. Istovremeno, ulažemo napore i na podizanje svesti šire javnosti o mogućnosti alternativnih kazni“, kazao je Tahiri i dodala: „Od 2006. godine Probaciona služba je započela nadzor lica puštenih na uslovnu slobodu i do sada je pod svojim nadzorom imala 2.689 lica uslovno puštenih iz zatvora“.

Ovaj izveštaj je treći u nizu specijalnih izveštaja, nakon izveštaja pod nazivom „Ocena postupanja pravosudnog sistema sa slučajevima silovanja na Kosovu“ i izveštaja o uticaju pandemije COVID-19 na vladavinu prava na Kosovu. Kompletan izveštaj je dostupan na: Primena uslovnog otpusta na Kosovu: Nalazi i preporuke